Srbiji preti teška kriza javnog duga koja će biti ozbiljnija nego u Grčkoj, jer nama neće imati ko da pomogne, kažu u Fiskalnom savetu
Ukoliko nova vlada odluči da primeni mere, koje je preporučio Fiskalni savet, a koje podrazumevaju zamrzavanje plata i penzija, to će direktno pogoditi najmanje dva miliona ljudi. Među njima je oko 1,6 miliona penzionera i oko 471.000 zaposlenih koji rade u javnom sektoru. Toliko je, sudeći prema Biltenu javnih finansija, ljudi zaposleno u državnim i lokalnim javnim preduzećima, administraciji, obrazovanju i zdravstvu. Kada bi se tom korpusu dodali i oni koji rade u vojsci i policiji – taj broj bi bio još veći.
Nema građanina Srbije koga neće pogoditi eventualno povećanje PDV-a sa 18 na 22 odsto. Mora li smanjenje minusa u budžetu i nivoa državnog zaduživanja da bude tako bolno i mora li da pogodi baš sve građane Srbije? Sve računice Fiskalnog saveta pokazuju da mora i da je svaka druga varijanta mnogo bolnija.
– Upravljanje javnim finansijama je kao vožnja tankera. To je težak brod koji se sporo okreće i treba mu više vremena da promeni smer – ovako Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta opisuje poziciju u kojoj se sada Srbija nalazi. Ukoliko odmah primenimo mere koje predlaže Fiskalni savet, naš državni dug u narednih nekoliko godina, polako može da se vrati u zakonske okvire.
– U suprotnom, naš tanker će udariti pravo u santu leda, što za Srbiju znači slom javnog duga. To će biti mnogo ozbiljnije nego u Grčkoj. Jer, nama neće imati ko da pomogne. Možemo možda malo da usporimo brzinu kojom se krećemo ka toj santi, ali će smer ostati isti – upozorava Altiparmakov.
Može li „tanker” da se zaokrene bez zamrzavanja plata i penzija, pitali smo našeg sagovornika. Teoretski da, ali bi onda bilo neophodno drastično povećanje PDV-a na čak 25 do 27 odsto, što je nepoželjno i neodrživo, odgovara. Može i bez povećanja ovog nameta, ali je onda neophodno smanjenje plata i penzija, a ne samo zamrzavanje, što je opet nepoželjno. Dakle, ušteda od oko milijardu evra je previše velika suma da bi mogla da se postigne zakidanjem na sitnim stavkama. Zbog toga je Fiskalni savet, predložio dve mere koje se odnose na uštede na najkrupnijim stavkama – i sa prihodne i sa rashodne strane budžeta.
– Postoji nekoliko razloga zašto je zamrzavanje penzija i plata zaposlenima u javnom sektoru opravdano – kaže Altiparmakov. – Prvo, za razliku od onih koji rade u privatnom sektoru, prosečne zarade u državnoj administraciji su za oko 40 odsto veće. Takođe tokom krize, više od 250.000 ljudi koji su radili u privatnom sektoru ostalo je bez posla, za razliku od državne administracije čija su radna mesta bila sigurna – ističe Altiparmakov.
Podaci iz Biltena javnih finansija pokazuju da je tokom ove krize oko 5.000 ljudi iz javnog sektora dobilo otkaze. Što je bezmalo 50 puta manji broj otkaza nego u privatnom sektoru.
On podseća da Srbija za penzije izdvaja čak 14 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana. Po tom kriterijumu, trošimo mnogo više nego zemlje regiona. Srbija se tako ubraja u negativne evropske rekordere zajedno sa Italijom i Austrijom.
Takođe penzionerima su dva puta tokom 2008. godine povećane penzije. I to za 11 odsto u februaru i 10 procenata u oktobru, napominje Altipamakov.
– To je ozbiljno destabilizovalo održivost penzijskog i čitavog fiskalnog sistema. Takav udar koji u realnom iznosu znači povećanje od 21 odsto rasturio bi iz korena svaki sistem i znatno razvijenijih zemalja, a kamoli Srbije. To je bio veliki šok – kaže naš sagovornik. On dodaje i to da, kako bi se zaštitili najugroženiji slojevi stanovništva, Fiskalni savet savetuje vladi da najniže plate i penzije ne zamrzava.
Ovaj recept Srbija je već probala početkom 2009. godine. Zaposleni u državnoj administraciji dve godine od tada nisu dobili povišice plata. Odluka vlade važila je za zaposlene u državnoj administraciji, vojsci, policiji, zdravstvu i obrazovanju, dok je javnim preduzećima tada bila izdata preporuka da ne povećavaju plate.
Računice pokazuju da godinu dana zamrzavanja može da donese uštede od oko 0,4 odsto BDP-a.
izvor: politika.r
