Maturante hvata panika zbog pet dana produžene nastave, ministar prosvete kaže da vremena za obnavljanje gradiva ima dovoljno
Nastava će u ovoj školskoj godini trajati pet radnih dana duže da bi se nadoknadili časovi izgubljeni u toku vanrednog zimskog raspusta u februaru zbog snega. To važi i za maturante osnovnih i srednjih škola, mada mnogima ne prija što je produžetkom nastavne godine skraćeno vreme koje će im biti na raspolaganju za poslednje pripreme pred završni ispit u osmoletkama, proveru znanja i darovitosti za upis u srednje umetničke i škole za talente, odnosno budućim brucošima za polaganje prijemnih ispita za upis na fakultete. U školskom kalendaru samo je trajanje nastave produženo – prvi upisni rok ni za dan nije odložen.
To znači da će osmaci ići u školu do 1. juna, umesto do 25. maja i da će oni koji žele da nastave školovanje u muzičkim, baletskim, matematičkim, filološkim ili smerovima umetničkih zanata u srednjim školama za talente imati nedelju dana za finalne pripreme. Prijemni ispiti, presudni za mesto u ovim kućama znanja, održaće se od 8. do 10. juna. Kada napuste klupe osmoletki osmake će do završnog ispita 18. i 19. juna deliti dve nedelje.
Na najduži letnji raspust između završetka srednje škole i polaska na fakultet prvi će otići gimnazijalci, ali ne 18. nego 25. maja, dok prvi upisni rok na fakultetima počinje 20. juna. U međuvremenu srednjoškolci treba da pripreme i odbrane maturske radove, ili polože stručnu maturu, i spreme se za proveru znanja bez koje ne mogu da upišu visoke škole. Većinu hvata panika zbog predstojećeg maturskog maratona koji ne slovi bez razloga za prekretnicu na obrazovnom putu. Zbijen raspored obaveza je najčešći izgovor školaraca za „skidanje” maturskih radova sa interneta ili prepisivanje na proverama znanja.
– Godinama je ista priča koja nema osnova. Predvideli smo zajedno sa školskim upravama i direktorima škola, uvažavajući mišljenje prosvetne struke, da bude dovoljno vremena da se maturanti pripreme za predstojeće ispite. Sve što je trebalo učinjeno je na vreme da bi mogli valjano da se spreme i pokažu što bolje znanje – smatra Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke.
Podseća da su zbirke zadataka za pripreme objavljene blagovremeno, časovi pripremne nastave uveliko traju, probna mala matura je održana...
– Prošlogodišnje iskustvo nam pokazuje da je više bilo nervoze na probi završnog ispita nego na završnom ispitu. Ne očekujem da će đaci loše uraditi testove, a roditelji umeju da budu nervozniji od dece. U srednjim školama ima mesta za sve buduće prvake, a videćemo da li će se želje osmaka poklopiti sa rezultatima koje će postići. Ima još mesec dana do polaganja male mature što je sasvim dovoljno vremena da se obnovi i utvrdi gradivo za koje se na osnovu rezultata sa probne male mature pokazalo da nije dovoljno savladano – uveren je Obradović, koji napominje da nema mesta za tremu i paniku ni đaka ni roditelja.
Maturante oglednih obrazovnih profila čeka veoma zahtevna maturska provera za kraj srednjoškolskog obrazovanja koja traži dobro poznavanje posebno stručnih predmeta za sve četiri godine školovanja i zato im treba više vremena, smatra Gordana Šafar, direktorka Pravno-poslovne škole Beograd.
– Dobro je što profesori ne čekaju kraj nastave nego od početka četvrte godine pripremaju decu za polaganje mature. Ali za maturante je to ipak šok, pa i za profesore zbog same organizacije polaganja jer se vodi računa o prostoru u kojem će se držati ispit, pauzama za učenike između polaganja. Za prvu, drugu i treću godinu produžetak nastave nije problem ali za maturante može biti, mada uglavnom oni učeći za maturski pripremaju se i za prijemni na fakultetima. Na primer naši četvrtaci koji žele da studiraju prava kao izborni predmet na maturi odabrali su istoriju – kaže Gordana Šafar.
Da li će nedelju dana kraće pripreme uticati na uspeh osnovaca na prijemnom i završnom ispitu?
– Neće, ne mogu deca za sedam dana sve da nauče. Pripremna nastava traje od početka drugog polugodišta, u pojedinim školama još od septembra. Deca koja konstantno rade i vežbaju ne treba da brinu, jer na ispitima koji im predstoje traži se kontinuitet u radu, ne bubanje. Na završnom testu četvrtina zadataka biće iz zbirki, 25 odsto će biti vrlo slični onima koje su već provežbali. Polovinu testa činiće nepoznati zadaci u kojima se traži vladanje gradivom, ne zapisivanje napamet naučenih rešenja zadataka. To što će imati manje slobodnih dana može samo dobro da im dođe, jer se neće opustiti i neće gubiti ritam rada – zaključuje Snežana Knežević, direktorka beogradske OŠ „Vladislav Ribnikar”.
izvor: politika.rs
