Srbija je, relativno napredna po pitanju rodne ravnopravnosti, ocenila je Erika Kvapilova predstavnica UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.
Ona je rekla da Srbija spada u države u kojima su zakonima stvoreni uslovi za jednake mogućnosti za oba pola.
"Srbiju treba posmatrati u kontekstu drugih zemalja u svetu. Srbija je relativno napredna zemlja u smislu da ima zakone koji podržavaju rodnu ravnopravnost", rekla je Kvapilova, regionalna direktorka UN Žene za centralnu i jugoistočnu Evropu.
Napominjući da je rodna ravnopravnost veoma široka oblast, Kvalipova je izjavila da ne postoji nijedna zemlja u svetu koja može da tvrdi da je u svim oblastima ostvarila jednakost među polovima, što je, kako je istakla, i dalje veliki globalni cilj.
"U nekim zemljama je situacija bolja, u nekim manje uspešna, ali rodna ravnopravnost je nešto što propisuje prava i vrednosti za koje se žene bore godinama", kazala je ona.
"U smislu političke volje, zakona i određenih mehanizama koji podržavaju rodnu ravnopravnost, mislim da Srbija spada u relativno napredne zemlje."
Na pitanje da li obezbeđivanje jednakih prava znači i obezbeđivanje jednakih mogućnosti u praksi, Kvapilova je odgovorila da je to samo prvi korak ka rodnoj ravnopravnosti.
"Svi znamo iz iskustva širom sveta da postojanje zakona ne znači da zaista u praksi postoje isti uslovi. Nužno je preduzeti mnoge korake kako bi rodna ravnopravnost bila ostvarena i u praksi", kazala je visoka predstavnica UN.
Prema njenom mišljenju, princip kvota se u praksi pokazao kao dobro rešenje, posebno kada je reč o političkim partijama i poslovnom sektoru.
Kvapilova, koja će sutra u Beogradu učestvovati na konferenciji "Principi osnaživanja žena: Ravnopravnost znači uspešno poslovanje - srpske kompanije kao lideri", podsetila je da bi na tom skupu ugledne kompanije iz Srbije trebalo da potpišu Deklaraciju o poštovanju principa osnaživanja žena u biznisu.
Ona je ocenila da će ta Deklaracija "u određenoj meri podržati žene na radnom mestu, u zajednici i na tržištu".
"To u praksi znači podršku većem broju žena u upravnim odborima kompanija i stvaranje povoljnih radnih uslova za žene i za muškarce. To znači da mogu da dele slične odgovornosti, da budu unapređivani, da se osećaju bezbedno na poslu, da ne budu uznemiravani", kazala je Kvapilova.
Ona je podvukla da postoji mnogo načina na koji kompanije, i van granica poslovanja, mogu da podrže princip rodne ravnopravnosti, među kojima je i finansijska pomoć.
Kao primer je navela to što neke kompanije u svetu podržavaju razne projekte, poput sigurnih kuća za žene ili javnog osvetljenja radi veće bezbednosti žena.
Konferenciju o unapređenju položaja žena u biznisu i njihovom izjednačavanju sa muškarcima u pogledu napredovanja u karijeri, uslova rada, visine zarada i slično organizuju UN Women i Globalni dogovor UN.
Deklaraciju o poštovanju principa osnaživanja žena u biznisu do sada potpisalo više od 400 korporacija u svetu.
Petrušić: Raširena diskriminacija žena
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić izjavila da položaj žena na tržištu rada, odnosno radnom mestu u Srbiji nije sasvim zadovoljavajući.
"Još uvek ima malo žena na dobro plaćenim, upravljačkim mestima. Rašireno je i seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na radnom mestu, a u oglasima i dalje srećemo nedopuštene uslove koji se tiču pola, odnosno da se za obavljanje nekog posla traži osoba određenog pola", rekla je Petrušićeva.
Ona je istakla da i dalje postoji pojava da žene budu manje plaćene od muškarca za obavljanje istog rada, kao i da nakon povratka sa porodiljskog odsustva bivaju raspoređene na niža i slabije plaćena radna mesta.
"To je zabranjeno zakonom i ne bi smelo da se događa i mi već imamo nekoliko pritužbi koje se odnose na diskriminaciju žena u sveri rada i zapošljavanja i po njima postupamo", rekla je Petrušićeva uoči konferencije "Principi osnaživanja žena: Ravnopravnost znači uspešno poslovanje - srpske kampanje kao lideri".
Ona je navela da je instituciji poverenika za zaštitu ravnopravnosti pristiglo više od 550 pritužbi i da se veliki broj njih odnosi na diskriminaciju u sveri rada i zapošljavanja.
Ipak, istakla je Petrušićeva, osnovi za taj vid diskriminacije nisu najčešće pol, odnosno rod nego se radi o drugim osnovama diskriminacije.
"Imamo 10 odsto pritužbi koje su stigle povereniku zbog diskriminacije na osnovu pola, međutim i među njima je malo onih koji se odnose na diskriminaciju u sveri rada i zaošljavanja", rekla je Petrušić.
Ona je dodala da taj broj ne odražava stepen rasprostranjenosti diskriminacije žena, nego da je pre rezultat straha koji imaju zato što znaju da se to može negativno odraziti na njihov položaj nakon što zatraže zaštitu i pokrenu postupak.
Ukazujući da diskriminaciju ne treba trpeti već treba tražiti zaštitu, ona je pozvala žrtve diskriminacije da se obrate tom telu i dodala da su koristeći ovlašćenje pokrenuli parnicu za zaštitu diskriminacije protiv poslodavca koji je, nakon što se žena vratila sa porodiljskog odsustva, rasporedio na niže radno mesto i smanjio platu.
"Veruje se da je to strateška parnica za nas i da će, kada bude doneta presuda, to biti put i ohrabrenje i drugim ženama da takve situacije ne trpe, nego da i same pokreću postupak pred sudom", rekla je Petrušićeva.
izvor: b92
