GRAĐANIN IMA PRAVO DA ZNA!

    Pravo na slobodan pristup informacijama je jedno od osnovnih prava ljudi i odnosi se na pravo da traže informacije koje su značajne za njih lično ili druge ljude, a kojima raspolaže neka institucija ili, kako se stručno kaže, organ javne vlasti. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je usvojen 2004. godine, daje Vam puno pravo da i sami dođete do informacija koje su važne za Vas.

Svaki građanin MORA da zna da ne bi bio podanik. Svaki građanin ima pravo da zna kome je poverio novac, da ima uvid u javne resurse, javna rešenja. Dakle, nema potrebe čekati da se neka informacija od javnog značaja pojavi u medijima kao udarna vest - sami je pronađite i saznajte baš ono što Vas zanima!

    Podsetićemo Vas da se informacije mogu tražiti od bilo kog organa javne vlasti u smislu ovog zakona, koji bi po saznanju tražioca, obzirom na delokrug, trebao da ima te informacije.

A organi javne vlasti su:
-svi državni organi (npr. Narodna skupština, Vlada, ministarstva, sudovi, tužilaštva i dr.)

-organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave (npr. Pokrajinsko veće AP Vojvodina, pokrajinski sekretarijati,  gradonačelnici, predsednici opština, opštinski organi uprave idr.)

-organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja (npr. agencije za poslove privatizacije, telekomunikacije, životne sredine i dr, fakulteti i ustanove, javna preduzeća)

-pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od napred navedenih  organa (npr.  ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi itd.).

 
Kako se pokreće postupak?
Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.

Zahtev se može podneti u pismenom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.

Tražilac u zahtevu navodi:
-naziv organa vlasti,
-svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,
-opis informacija koje se traže i
-druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija. 

Tražilac informacije (građanin, novinar, javno glasilo i dr.) može izjaviti žalbu Povereniku:
1.Ako organ javne vlasti odbije da ga obavesti o tome da li poseduje informaciju koju je tražio zahtevom, odnosno da li mu je ona dostupna, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda ili uputi kopiju dokumenta (zavisno od toga šta je traženo zahtevom), ili to ne učini u opštem propisanom roku od 15 dana. To je žalba zbog tzv."ćutanja" organa.

2. Povereniku se može izjaviti i žalba protiv rešenja organa vlasti kojim je odbijen zahtev tražioca ili protiv zaključka kojim je njegov zahtev odbačen iz formalnih razloga.

-Šta su informacije od javnog značaja?
To su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.(čl.2. Zakona).

Zato je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u suštini  pravo na pristup službenim dokumentima.

-Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?
Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.

Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih.

U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

    I pored Zakona koji “štiti” ovo pravo, ono će ostati „mrtvo slovo na papiru" ukoliko ga ljudi ne koriste, ne traže, ne praktikuju i ne čuvaju. Primena prava snažno je oružje u rukama svakog čoveka i pojedinca da promeni društvo i ljude na bolje. Da bi to moglo da se desi, potrebno je da svi budu „naoružani" znanjem i da to znanje iskoriste na pravi način. Zato ne čekajte više i sve što Vas zanima – pronađite sami!

Pregled organa vlasti je objavljen na veb sajtu Poverenika u naslovu Katalog organa vlasti. Na sajtu Poverenika, osim Kataloga, možete pronaći još mnoštvo korisnih informacija i saveta o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

KATALOG ORGANA JAVNE VLASTI U SMISLU ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
(ovde ćete pronaći i linkove za bečejsku i novobečejsku opštinu)

Osim lično, informacije se mogu tražiti i u elektronskoj formi. U okviru internet platforme "Daznamosvi", građani Srbije mogu od organa javne vlasti, putem interneta, da zahtevaju pristup informacijama od javnog značaja.