U Srbiji skoro da nema delatnosti koja makar deo zarade ne stiče trgovinom. Iz direktne prodaje ni dinar ne stiže jedino državnoj upravi i odbrani, a u ostalim granama trgovački promet učestvuje od 0,8 do 30 odsto u ukupnom prometu preduzeća.
Trgovina kao dodatna delatnost najviše je zastupljena u poljoprivredi, šumarstvu u ribarstvu, a najmanje u - poslovanju sa nekretninama.
Ovo je jedan od zaključaka istraživanja "Struktura rashoda i prihoda poslovanja pravnih lica i preduzetnika", koje je Republički zavod za statistiku realizovao u okviru IPA projekta na uzorku od 17.627 preduzeća.
Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja je da se skoro svi, uz osnosvnu delatnost, bave i trgovinom. Najveći dodatni prihodi dolaze od zakupnina. Firme često izdaju svoje prostorije i magacine.
Da nije troška radnika i investicija, u Srbiji ne bi bilo firme koja posluje sa gubitkom. Odnos troškova i prihoda, prema ovom istraživanju, najpoljovniji je u administraciji, a najnepovoljniji u građevini.
Troškovi poslovanja ćata iznose svega 29 odsto prihoda, dok građevinari u materijal ugrade čak 70 odsto novca koji naplate.
- Racio ukupnih troškova pokazuje koliki su troškovi materijala i proizvodnih i neproizvodnih usluga u odnosu na ukupne prihode - objašnjava Rade Ćirić. - U troškove nisu uvrštene nabavke osnovnih sredstava za rad, što su najčešće investicije, niti troškovi radnika.
izvor: kamatica.com
