Početkom juna 1877. godine Bečej i Bačko Gradište posetio je veliki Bački župan Groman. Župana je dočekao kraljevski javni beležnik Feliks pl. Parčetić. Od dolaska na dužnost kraljevskog beležnika Feliks Parčetić je stekao veliko poverenje kod Srba i Mađara u Bečeju. Govorio je tečno mađarski, nemački i srpski jezik. Imao je pravičan odnos prema svim građanima Bečeja.
Feliks pl.Parčetić priredio je ručak u svom domu. Pored gosta, župana Gromana, na ručku su bili predstavnici opštinskog poglavarstva (opštinske vlasti), sveštenici obe crkve i mnogi ugledni građani Bečeja. Pre početka ručka veliki župan Groman održao je zdravicu. Groman je zdravicu govorio na srpskom jeziku. Početak zdravice je iznenadio sve goste. Naime, po običaju svaka zdravica je na početku bila upućena kralju. Župan Groman je ovog puta napravio izuzetak pa je zdravicu uputio Srbima i Mađarima i njihovoj slozi. Istakao je velike zasluge solgabirova Bele Gamboša za dobre međunacionalne odnose u Bečeju. „Prava je retkost da ima ovako dobrih ljudi kao što je Bele; kao dobri drumovi zimi po Bačkoj i Banatu“ - rekao je Groman.
Dok se za dolazak u Bečej Gromana, može reći da je bio u okviru predizborne aktivnosti, dotle njegova poseta Bačkom Gradištu imala je sasvim drugačiji cilj.
Iz Bačkog Gradišta je do župana stigao velik broj tužbi na tamošnjeg katoličkog sveštenika. Uživao velik ugled među vernicima pa je pritužba bila veliko iznenađenje za župana. Mnogi su za njega govorili “Pravi gospodin”. Osim lepog vaspitanja i obrazovanosti najverovatnije da je sveštenik bio i veoma lepog spoljašnjeg izgleda. To nije promaklo mnogim gospođama iz Bačkog Gradišta, koje su nagovarale svoje muževe da ne idu na bogosluženja već da se požale županu. Žalba nije bila uperene na rad i ponašanje sveštenika, već na njegovu kuvaricu. Ona je sve više vremena provodila u društvu sa sveštenikom. Uvek je bila prikladno i lepo obučena. Po selu se proširila priča “Kako kuvarica želi da bude prva dama sela”. Verovatno je i među gospođama bilo onih koje su želele da budu blizu sveštenika. Čudno je da zbog takve žalbe nije došao neko sa nižim položajem već župan. Groman se upoznao sa situacijom, obavio razgovor sa sveštenikom i meštanima, a potom se uputio nazad u svoj dvor. Kuvarica je i dalje radila svoj posao, gospođe su bila nezadovoljne, a njihovi muževi su nastavili da skidaju letinu.
{fshare}
autor: Dragiša Slavić
