U petak 2. oktobra s početkom u 19:00 sati u Pozorišnom klubu u Bečeju, Draža Petrović - novinar i satiričar promovisaće svoju novu knjigu.
Ima već blizu dvadesetak godina otkad se Dragoljub Draža Petrović pojavljuje u raznolikoj beogradskoj štampi kao novinar, ponajviše kao reporter širokog spektra, i to od one najplemenitije, izumiruće sorte: onih koji umeju da vide, da razumeju to što su videli, i da to potom napišu ne tako da se osećate "kao da ste bili tamo" nego mnogo bolje od toga... (...)
"Žvaka u pepeljari" nastala je kao nedeljna kolumna, i nije joj trebalo mnogo da stekne verne poklonike, a svog autora unapredi u klasu, kako bi se reklo, "kultnih novinskih pisaca". Petrović je nesmiljeno "šibao" po budalaštinama i tadašnje vlasti i opozicije, ne praštajući i ne zaboravljajući nikome ono što nije za praštanje i zaboravljanje: politički i ljudski nitkovluk, bahatu i agresivnu glupost, jeftino opsenarstvo i mufljuške lagarije, primitivni strndžovluk, ali i snobizam i skorojevićevštinu. Svojevrsna personalna ekvidistanca prema akterima političke scene nikako nije kod Draže – kao što jeste kod mnogih drugih, manje pametnih i darovitih i labavije utemeljenih u onome što rade – značila i politički i svetonazorni eklekticizam i konfuziju: naprotiv, Petrović uvek nastupa sa najšire shvaćene građansko-demokratske pozicije, to je sistem vrednosti do kojeg mu je stalo; utoliko će neretko i biti najnesmiljeniji prema onima koji se na njega pozivaju, a u praksi ga kompromituju.
"Žvaka u pepeljari" u obliku knjige (Službeni glasnik, Beograd 2015) izbor je Dražinih kolumni za Danas i za nedeljnik Nedeljnik iz 2012, 2013. i 2014. Za ovaj je serijal sasvim zasluženo dobio i Glasnikovu nagradu "Desimir Tošić", a štampanje ove knjige deo je tog "paketa". Novo čitanje svih ovih tekstova koji su potpisanom čitaocu već bili poznati iz "premijernog" konteksta, potvrđuje visok sud o njihovom kvalitetu, baš kao što obnavlja nepatvorenu čitalačku radost pri susretu s autorom koji pokazuje tako ležernu, a opet tako nesumnjivu i potpunu nezainteresovanost za kupovinu i dalje širenje fame o Carevom novom odelu; tako je to kad pisac, osim spisateljskog dara i pomodarstvom ili privatnim interesima neoštećenog smisla za razlikovanje jajeta od mućka zapravo i nema nikakvu drugu politiku i nikakvu skrivenu "agendu": cilj i smisao Petrovićevog pisanja je sam tekst, kao i vrednosti koje emanira. Sve drugo je – sve drugo.
Zato su ovi Dražini tekstovi već sada vrlo dragocen hroničarsko-satirički prilog istoriji političkog, kulturnog i medijskog beščašća jednog vremena, pisani rukom svedoka koji se malo čudi, malo smeje, malo krsti i levom i desnom, a ponajviše podseća čitaoca na ono što mu danas najviše i najtemeljitije preti: ne daj da te gori o tebe i od svih nas još i prave volom, dok te levom rukom džepare, a desnom nogom šutiraju u zadnjicu.
Teofil Pančić
