"Nije slučajnost što se deo turističke ponude grada Bečeja odigrava baš na Svetski dan turizma, u nedelju 27.septembra. Prvo treba sebi samima, a naravno i drugima da pokažemo čime raspolažemo", izjavio je Goran Sadžakov koji je u Muzeju turbinskog postrojenja na Šlajzu predstavio prirodno i arhitektonsko nasleđe opštine.
"Ja moram biti kratak, a imao bih mnogo toga da ispričam, kako o prirodnom tako i o kulturnom odnosno arhitektonskom nasleđu. Ovo je jedna u nizu turističkih prezentacija, koja će vremenom biti obogaćena i nekim multimedijalnim sadržajima", rekao je Goran Sadžakov u svom uvodnom izlaganju prilikom predstavljanja dela turističke ponude grada Bečeja.
U okviru jednosatnog predavanja, Sadžakov je govorio o flori i fauni srednjeg Potisja. Svoju priču je začinio zanimljivostima o Tiskom cvetu - insektu koji je usled zagađenja iščezao i kojeg trenutno ima samo u Kini na Žutoj reci i kod nas, kao i o činjenici da kod bečejske brane žive dva para orla belorepana. Spomenuo je i slano jezero - Slano Kopovo u okolini Novog Bečeja koje u zimskim mesecima poseti od 17.000 do 20.000 ždralova, te detalj da se u samom gradu Bečeju može pronaći izuzetan broj sova.
"Okosnica biljnog i životinjskog sveta je svakako reka Tisa, a Bečej, koji se nalazi na desnoj strani toka je na samom čvorištu vodenih tokova", istakao je Sadžakov i dodao: "Imamo Tisu, zatim bečejski Ribnjak koji je drugi po veličini u Srbiji i na kojem ima preko 220 vrsta ptica i svih 8 vrsta evropskih čaplji, Biserno ostrvo - gde su uzgajane velike sjajne dinje koje su se zvale „tiski biser“ pa je tako i ostrvo postalo "biserno", Beljansku baru koja je bečejska autohtona rečica duga 39 km i gde živi 23 vrsta riba - 7 vrsta vodozemaca i 136 vrsta ptica."
Što se arhitektonskog nasleđa Bečeja tiče, bilo je reči o izgradnji Velikog Bačkog kanala čiji je idejni tvorac, projektant i prvi graditelj, Jožef Kiš, te o brodskoj prevodnici "Šlajz".
Iako i sami Bečejci nekad vole da kažu kako je Šlajz projektovan u birou Ajfela, ona nema nikakve veze sa njim. Projektant je bio mladi inženjer Hajnc Albert kojeg je zaposlio Ištvan Tir, vlasnik akcionarskog društva koje je organizovalo i finansiralo izgradnju kanala i prevodnica po Bačkoj.
"Ovo čudo tehnike je bilo jedno od prvih takvih postrojenja u Evropi. Proizvodilo je struju koja se koristila prilikom otvaranja i zatvaranja kapija Šlajza. Ovaj ceo objekat je zasigurno nešto najvrednije na teritoriji naše opštine", naglasio je Goran Sadžakov.
Podsetićemo da su Vode Vojvodine zvaničnio korisnici ovog objekta i da je rekonstrukcija jednog dela, gde je sada Muzej, izvršena 2010. godine. Turistička organizacija je trenutno u pregovorima sa JVP „Vode Vojvodine“ kako bi dobila na korišćenje prevodnicu i to na period od 99 godina, što bi omogućilo apliciranju za evropska sredstva. Plan je da se kompletan objekat rekonstruiše i vrati na nulte mere, za šta je potrebno oko 80 miliona dinara. Tim projektom bi se, iznad muzeja, izgradio edukativni centar, a u turističku svrhu bi se koristio i brodić.
U organizaciji Turističke organizacije Bečej, a sve do prvih hladnijih dana, vrata Muzeja kod turbinskog postrojenja na Šlajzu, će biti otvorena za razgledanje - svake nedelje od 16 do 18 sati.
