Rodna ravnopravnost je nezamenljiv deo ideje ljudskih prava. Ljudska prava svakome moraju biti garantovana i obezbeđena. Bez jednakih preduslova za ostvarivanje ljudskih prava ne mogu se zamisliti moderne demokratske države. Ipak, podređeni položaj žena se javlja kao lajtmotiv kroz čitavu istoriju, od nastanka prvih ljudi pa do danas.
Malo ko zna da je istorija osvajanja građanskih i političkih prava žena, odnosno borba za rodnu ravnopravnost, višestruko vezana za grad Bečej. U devetnaestovekovnom Bečeju ističe se rodonačelnica srpskog feminističkog pokreta, Draga Dejanović i jedna od najznačajnijih teoretičarki i aktivistkinja feminističkog pokreta 20. veka, Julka Hlapec Đorđević. Misao i angažman ove dve žene, u temelju su savremenog koncepta rodne ravnopravnosti koji danas ima svoj institucionalni okvir.
O životu i delu ove dve feministkinje, razgovarali smo sa Žarkom Svirčev, profesorkom srpske književnosti i književnom istoričarkom.
 Draga Dejanović (1840—1871), rođena je u Staroj Kanjiži - spisateljica, esejistkinja, prevoditeljka, pedagogica, pa i glumica. Školovanje je započela u institutu Vinčikov u Temišvaru, a potom nastavila u Pešti. Sa nepunih sedamnaest godina (1856.) se doselila u Bečej, a 1861. godine se udala za Mihajla Dejanovića, učitelja. Umrla je na porođaju u 31. godini. |
"Draga je naša prva feministkinja. Sa obzirom na stepen zatvorenosti patrijarhalne kulture razdoblja u kojem je živela, njene feminističke ideje bile su vrlo radikalne i upravo zahvaljujući njoj su i prodrle u srpsku kulturu. Ključne ideje koje je zastupala Draga Dejanović i koje su i danas aktuelne su obrazovanje žena, samoorganizovanje žena i ekonomska nezavisnost žena," naglašava Žarka Svirčev i dodaje: "Draga Dejanović je isticala da svaka žena mora da bude obrazovana i da ima pravo da se zaposli - da istupi i počne da radi profesije koje su tradiocionalno radili muškarci, što svakako dovodi i do ekonomske nezavisnosti koja je ključ emancipacije", zaključuje Žarka Svirčev profesorka srpske književnosti i književna istoričarka.
 Julka Hlapec Đorđević (1882—1969), rođena je u Bečeju. Autorka je brojnih studija iz oblasti sociologije i antropologije feminizma.Završila je francuski internat u Beču, doktorirala na temu „Podvojvoda Jovan Monasterlija“ kao prva žena doktor nauka u Austro-Ugarskoj. Iako je najveći deo života provela van Srbije, objavljivala je u Beogradu i bila istaknuta figura u našem kulturnom životu. |
"Ako je Draga Dejanović bila rodonačelnica feminizma, onda je jedna od najznačajnijih predstavnika, ne samo srpskog, nego i jugloslovenskog feminizma - Julka Hlapec Đorđević. Ona je na neki način "žena kakvu je sanjala Draga Dejanović" - obrazovana, emancipovana, ekonomski nezavisna. Julka je bila je teoretičarka, književnica i prva žena doktorka filozofije u Austro-Ugarskoj. Sa feminističke strane, posebno su važni njeni književni radovi. U romanu "Jedno dopisivanje" Julka Hlapec Đorđević opisuje modernu ženu – ženu koja je obrazovana, emancipovana i ekonomski nezavisna, kao i odluke koje žena ima prava da donese bez obzira na bračni, socijalni status ili životnu dob.
Ključna je njena seksualna etika – potreba kontrole rađanja, kontracepcija. Ona polemiše sa stereotipom da je majčinstvo vrhovna i jedina vrednost ženske egzistencije. Julka je držala da se žena inferiorizuje na biološkoj osnovi i da sama odlučuje o sopstvenom telu", ističe profesorka srpske književnosti i književna istoričarka Žarka Svirčev.
Jelena Brankov – Čerevicki, koordinatorka za poslove iz oblasti rodne ravnopravnosti i sprovođenja politike jednakih mogućnosti Opštine Bečej ističe da je feministički pokret u Vojvodini početkom XX veka bio izuzetno snažan, a dve Bečejke su mu dale neizbrisiv pečat.
"Zahvaljujući angažmanu žena u 19. i 20. veku, danas postoje institucionalni, međunarodni i nacionalni okviri koji fundamentalna prava čoveka dovode u sklad i konačno podrazumevaju jednakost muškaraca i žena u društvenom i političkom životu". Potpuno je fascinantno da je Draga Dejanović još pre 150 godina ukazala na neophodnost prava na školovanje i zapošljavanje žena, te da se Julka Hlapec Đorđević usudila da razmatra pitanja o ličnim, porodičnim i političkim pravima žena", naglašava Jelena Brankov – Čerevicki i zaključuje: "Moralna, ali i radna obaveza nam je da negujemo sećanje na ove znamenite žene, jer danas se ne počinje ispočetka i svaka nova misao i akcija u oblasti rodne ravnopravnosti u vezi je sa prethodnim iskustvom".
Rodna ravnopravnost se sve vreme krila iza formalnih ključeva u kojima je žensko procenat, kvota, udeo. To isto potcenjeno žensko se odlično snalazilo u muškom svetu, a opet, to žensko je, nažalost, bilo većinom samo „to“ - predmet podsmeha muškaraca i opanjkavanja nerealizovanih žena. A, svaki novi trud da se upristoje i muškarci i žene, svaki novi seminar o rodnoj ravnopravnosti, prečesto se razbija o malograđanski zid osude oba pola.
Draga i Julka hrabro su utrle put današnjim ženama da zgrabe svoja prava i da shvate da rodna ravnopravnost nije pobeda jednog pola nad drugim, već da je "sinergija" oba pola radi obostrane koristi.
Autor: Tijana Janković
