Manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Bačkom Petrovom Selu pruža utočište i program lečenja.
Nemaju nikakav kontakt s porodicom i prijateljima: Nema lekova, samo molitva
- Program predviđa da u izolaciji budemo 30 meseci. Ništa ne može da dopre do nas, nemamo ni televizor, ni telefone. Istovremeno teče postupno isceljenje, kroz molitve, veru u Boga i post. Neki bi rekli, to je sve, jer nema terapije i lekova, ali verujte da nije malo u našoj teškoj borbi sa porokom - objašnjavaju stanari.
Najviše je Beograđana, a u poslednje vreme stižu i iz Crne Gore.
Pominje se od 1711. godine
Manastir Uspenja Presvete Bogorodice u Bačkom Petrovom Selu sagrađen je uz reku Čik. U 13.veku tu se nalazilo naselje Peterevo, a od 1412. bio je to posed Đurđa Brankovića, do dolaska Turaka 1526. Sadašnji manastir se prvi put pominje 1711, a u narodu je poznat po bunaru s lekovitom vodom i po čuvanju čestice moštiju Svetog Teodora Tirona.
Jana iz jednog grada u Vojvodini bila je zavisnik je preko deset godina, u manastirskoj zajednici je 17 meseci. Pre nego što je ovde došla na lečenje bila je na rubu propasti, droga joj je uništila život, upropastila porodicu, oterala prijatelje.
U manastirskoj zajednici, nazvanoj “Zemlja živih” jedna je ženska kuća sa desetak štićenica i pet muških kuća.
- U zajednici sami članovi spremaju hranu, mese i peku hleb. Po podne su radionice, za žene tkanje ili duborez, a muškarci se bave stolarskim zanatom. Radimo u bašti, oko stoke, čitamo duhovne knjige. Iznova se podučavamo pravim vrednostima života, da bismo se jednog dana spremni suočili sa životom van manastira - kaže Jana, ističući da program nimalo nije lak.
Mnogi stižu u najkriznijem periodu, neki brzo odustaju, a prelomni je treći mesec, to je kao raskršće na kojem ranjivi pokleknu. Stanari tvrde da su mnogi odavde izašli spaseni i vratili se porodicama i poslu.
- Počela sam sa marihuanom kada sam imala 23 godini, a onda je sve više uzimalo maha. Uzimala sam sve vrste droga. Već izmučenog tela i duha, saznala sam za ovo lečilište duše i sada istrajavam u odluci da se normalna vratim porodici - priča Jana.
- Posle godinu dana sam bila kod kuće i to je bila prva provera. Sve je proteklo dobro. U porodičniom okruženju osećala sam se mnogo drugačije nego u vreme narkomanskih dana, kada je bilo zlo i meni i njima. To me je učvrstilo u nameri da guram do potpunog izlečenja jer nagrada je povratak u budućnost.
izvor: blic.rs
