Septembra 2013. godine najavljena je svojevrsna "novina" u bečejskom Domu zdravlja - lift. Šest meseci kasnije, redakcija portala WEBINFO obišla je Dom zdravlja gde je imala prilike da prisustvuje završnoj fazi ovog projekta i ujedno da razgovara sa direktorom te zdravstvene ustanove, Sinišom Šijačićem o aktuelnim pitanjima i problemima.
Lift gotov krajem marta
Podsetićemo, ugradnju lifta u zgradu bečejskog Doma zdravlja finansirala je lokalna samouprava, a vrednost projekta je oko 3,4 miliona dinara, zajedno sa porezom na dodatu vrednost. Radove izvodi firma koja je prošle jeseni dobila ovaj posao preko tendera, "Lift Tronic DOO Futog".
Kako je istakao direktor Doma zdravlja, Siniša Šijačić, radovi na liftu su počeli decembra prošle godine, ukopavanjem "stope" koja će "nositi" celu konstrukciju, obzirom da će ovo biti hidraulični lift.
Sama konstrukcija je urađena i ona je "spolja", a očekuje se dolazak stručnjaka za elektroniku iz Beograda.
Ono što je ostalo od većih radova je probijanje celog tog zidnog bloka, vađenje prozora i postavljanje liftnih vrata (na fotografijama je prikazano gde će biti vrata lifta po završetku radova). Sam lift će imati vrata na spratu gde je specijalistička služba, dok će druga vrata biti smeštena praktično u čekaonici hitne službe, do kojih nema stepenica kao prepreke.
Lift je prvenstveno namenjen teško pokretnim ili nepokretnim licima, srčanim bolesnicima, te trudnicama ili ljudima kojima "je pozlilo" da stignu do specijalističke službe, tako da je njegova korist višestruka i sasvim jasna. Lift bi trebao da bude završen do kraja meseca marta.
Problem nepostojanje savetovališta za dijabetičare
U razgovoru smo se dotakli i teme ukidanja savetovališta za dijabetičare o čemu se posebno govorilo i na poslednjoj Skupštini (27. februara 2014. godine) "Udruženja za zaštitu protiv šećerne bolesti" iz Bečeja te velikim hendikepom koji je time nastao 2009. godine.
Šijačić je istakao da je u bečejskom Domu zdravlja veoma rano prepoznata potreba za posebnim i organizovanim zdravstvenim tretmanom pacijenata obolelih od šećerne bolesti i da je savetovalište za dijabetičare od 1986. godine, koje je vodio dr Dragoljub Vrbaški, a kasnije dr Žužana Tot, uspešno radilo sve do njegovog zatvaranja.
"Ta odluka o ukidanju savetovališta je potekla od Ministarstva zdravlja 2006. godine, ali je u bečejskom Domu zdravlja savetovalište radilo do 2009. godine, samoinicijativno, što je svakako iziskivalo velika finansijska sredstva pa je zatvaranje bilo neminovno. Vremenom se pokazalo da je ta odluka Ministarstva bila "diskutabilna" i da je patološka situacija sve gora, tako da postoje neke indicije da će se savetovalište ponovo uvesti. "Kako će se to regulisati i na koji način, još uvek ne znamo", dodao je Šijačić.
Šta je sa "Jodnom banjom"?
Služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, koju Bečejci od milja zovu "Jodna banja" trenutno raspolaže jednim fizijatrom i sa šest fizioterapeuta i ima organizovan rad isključivo prepodne.
Ono što se ne sme zaboraviti je da se Bečej može pohvaliti time da je čak do 2009. godine (iako je i tu zakon već od 2006 godine obavezivao određeni broj stručanjaka po broju stanovnika) imao dva fizijatra i dvanaest fizioterapeuta. Kako je Šijačić podsetio: "termalnu vodu nema ni jedna druga fizikalna medicina u okviru Doma zdravlja u Srbiji, nabavljeni su novi rekviziti za vežbanje, bazeni su presvučeni. Rad se odvija nesmetano u odličnim uslovima".
Alarmni sistem i provale u objekte Domova zdravlja
Dom zdravlja je, što centralna zgrada, što drugi objekti, imala česte probleme sa krađama, provalama - podsetićemo štete od provala i krađa su u jednom periodu od 18 meseci išle do cifre od 500.000 dinara.
Pre 4 godine, u centralnoj zgradi je instaliran video nadzor. U pitanju su čekaonice (osim ginekologije), ulazi, a u preostalih 15 objekata je 2013. godine instaliran alarmni sistem. "Osim toga, dobro je znati", naglasio je Šijačić, "da se svi telefonski razgovori sa hitnom službom snimaju što se pokazalo korisnim i za pacijente i za samo osoblje."
Sam alalrmni sistem je međusobno povezan, a sa mesta nadgledanja prenosi se u nadzorni-monitoring centar, gde se objekti nadziru 24 časa, 365 dana u godini. Sve vanredne situacije se arhiviraju i po potrebi šalju adekvatnim službama za sprečavanje krađa, provale i ostalih neželjenih situacija. U slučaju alarmne situacije, operativni centar obezbeđenja odmah upućuje adekvatne službe na ugroženi objekat.
Kako je izjavio direktor Doma zdravlja Siniša Šijačić, alarm se pokazao izuzetno korisnim i "radi svoje". Od kada je ovaj sistem instaliran, bilo je 2 do 3 slučaja kada se alarm aktivirao, a interventna jedinica koja je izašla na teren je mogla samo da konstatuje da je došlo do bezuspešnog pokušaja obijanja objekta.
(NE)Problem "čuvenog" CTG aparata
"Bečejski Dom zdravlja raspolaže sa 4 CTG uređaja i svi su na ginekološkom odeljenju, a poređenja radi, novosadski Dom zdravlja ima svega dva", rekao je direktor Doma zdravlja. Sva četiri su ispravna. Desi se, kao što je to nedavno bio slučaj da se jedan pokvari, ali i tada trudnicama ostaju 3 CTG aparata na raspolaganju.
"Osim toga, pohvalićemo se da smo kupili "Magnet", dakle magnetnu terapiju koja se koristi u fizikalnoj medicini, čija je cena 3600 evra i koju koristi i Novak Đoković. Uzeta su dva EKG uređaja.
Zatim, kao donacija, decembra 2013. godine je preko "Fonda B92" stigao jedan od tih CTG aparata - četvrti u Domu zdravlja, a u martu se očekuje automobil za dijalizu "8+1" koji je obezbedila Pokrajina," dodao je Šijačić.
Beba u bečejskom Domu zdravlja
Stariji Bečejci se sa setom prisećaju da je u bečejskom Domu zdravlja uspešno funkcionisalo porodilište. To vreme je za nama, ali za kraj evo i jedne lepe priče.
Dana kada je redakcija WEBINFO posetila bečejski Dom zdravlja, (četvrtak 6. mart) direktor Šijačić se pohvalio uspešnim porođajem jedne sugrađanka na ginekološkom odeljenju u Bečeju. "Vodenjak je pukao i nije bilo mnogo vremena. Majka i dete su odlično i upućeni su na dalje bolničke kontrole u senćansku bolnicu".
WEBINFO
