U okviru programa „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu“ u utorak 4. marta pristupilo se potpisivanju pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemraivanje.Ujedno je formirana i spoljašnja zaštitna mreža u prevenciji nasilja u Bečeju.
O značaju ovog programa i aktivnostima govorili su predstavnici Jedinice za prevenciju nasilja u okviru Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja RS Biljana Lajović i Smiljana Grujić i Jovan Vukčević načelnik Školske uprave Novi Sad. U publici su bili timovi za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, predstavnici Školskih odbora, Saveta roditelja i vršnjački timovi svih škola.
U ime Lokalne samouprave prisutnima se obratio predsednik opštine mg Vuk Radojević naglasivši da su OŠ „Zdravko Gložanski“, OŠ „Sever Đurkić“ i OŠ „Šamu Mihalj“ stigle su do 4. koraka, a to je uspostavljanje i funkcionisanje spoljašnje zaštitne mreže.
"Ishod četvrtog koraka jeste da partnerstvo u preventivnim i interventnim aktivnostima bude uspostavljeno a, da sve institucije sa kojima škole sarađuju budu aktivne u tretiranju slučajeva nasilja", dodao je Radojević.
Radojević je napomenuo da je OŠ „Petefi Šandor“ već prošla ovaj program, a da su OŠ „Svetozar Marković“, kao i OŠ „Šamu Mihalj“ iz B.P.Sela izrazile želju da žele da učestvuju u ovom projektu, te će se i one uključiti u potpisivanje protokola o saradnji sa svim važnim insititucijama i organizacijama koje mogu doprineti u prevenciji i intervenciji nasilja u Bečeju u osnovnoškolskom uzrastu.
Uspostavljeni su kontakti i saradnja sa svim relevantnim istitucijama i ustanovama: Dom zdravlja, Centar za socijalni rad, Policijska uprava, Školska uprava Novi Sad, prosvetni isnpektor, savez za bezbednost, sportski savez, crkve, NVO, Narodna biblioteka, Gradsko pozorište.
Predsednik opštine Bečej se zahvalio svima na saradnji, a posebno Psihološkinji Margariti Berček iz Osnovne škole „Zdravko Gložanski“ koja je ujedno jedna od najiskusnijih mentorki programa "Škola bez nasilja" i Andrei Galgo Ferenci, članici opštinskog veća zaduženoj za obrazovanje, kulturu i civilne organizacije
U ime Skupštine opštine Bečej, prisutne je na mađarskom i srpskom jeziku pozdravio Knezi Peter, predsednik Skupštine opštine Bečej i izjavio kako "Svi mi živimo u pomalo opasnim vremenima, a cilj nam je da sačuvamo decu, koja su subjekti ovog današnjeg memoranduma, jer, nije fraza, na njima svet ostaje".
Biljana Lajović i Smiljana Grujić, predstavnice Jedinice za prevenciju nasilja u okviru Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja RS podsetile su na važnost ohrabrivanja onih koji na bilo koji načni trpe neki vid nasilja. Načina je više, a ukazano je na sajt www.sbn.rs, te na besplatan broj telefona 0800-200-201 gde se u bilo kom momentu može dobiti stručna pomoć.
Biljana Lajović je čestitala, kako je rekla "gradu Bečeju", misleći pritom na sve ustanove i institucije koje su učestvovale i koje učestvuju u ovoj akciji, naglasivši kako je protokol izvanredno napisan sa tačno definisanim ulogama odgovornosti.
Ujedno je podsetila direktore škola na obaveze, na ciljana dežurstva, pravljenje izveštaja.
Osim osnovnih škola, ovaj projekat će se uskoro sprovoditi i u predškolskim ustanovama, najavila je Lajović.
Smiljana Grujić, predstavnica Jedinice za prevenciju nasilja u okviru Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja RS je podsetila da svaka škola formira tim koji je zadužen za podršku programu i praćenje realizacije programa u školi. To je ujedno i Tim za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, koji je propisan Posebnim protokolom za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Ovaj protokol je donelo Ministarstvo prosvete i nauke, a on se odnosi na sve obrazovno-vaspitne ustanove.
Pristupilo se potpisivanju protokola o saradnji osnovnih škola sa lokalnim institucijama i organizacijama na prevenciji nasilja, a ujedno je formirana i spoljašnja zaštitna mreža u prevenciji nasilja u Bečeju.
U okviru potpisivanja protokola, prisutnima su puštena i dva kratka edukativna "filma" urađena od strane beogradske onsovne, tj. srednje škole koji su za temu imali nasilje, a na samom kraju prisutna deca, predstavnici vršnjačkih timova svih škola su simbolično sa Gradskog trga pustili balone, na kojima su bile ceduljice sa porukama odraslima o prevenciji nasilja, o miru, toleranciji, drugarstvu.
Realizacija programa "Škola bez nasilja" započeta je školske 2005/06. godine. Program sprovodi UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete I NAUKE, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom rada i socijalne politike, Savetom za prava deteta Vlade Republike Srbije, Zavodom za unapreĐivanje obrazovanja i vaspitanja, a od školske 2008/09. godine i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom omladine i sporta. Program se od 2012. godine sprovodi pod okriljem Minstarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i propisan je kao prioritetni program direktno od strane Ministra prosvete.
Glavni cilj programa „Škola bez nasilja“ jeste stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za učenje, rad i razvoj. U okviru ovog programa nasilje je definisano kao svaki oblik ponašanja koji ima za cilj namerno nanošenje psihičkog ili fizičkog bola drugome.
S obzirom na postavljeni cilj, trajanje programa nije vremenski ograničeno; program je razvojni i nastoji da postane sastavni deo vaspitnog rada u školama. Program je pre svega namenjen deci, nastavnicima i zaposlenima u školama, ali i roditeljima i čitavoj lokalnoj zajednici.
Trenutno se sprovodi u 251 škola širom Srbije. Programom je obuhvaćeno više od 210.000 učenika i 15.000 odraslih iz 64 mesta u Srbiji.
Konkurs za škole koje žele da se uključe u program stalno je otvoren, a uključivanje novih škola odvija se svakog polugodišta u skladu sa finansijskim mogućnostima. Izbor prijavljenih škola obavlja se na osnovu prijava škola, geografske distribucije, raspoloživih sredstava te kapaciteta škole i lokalne zajednice.
Broj zainteresovanih i prijavljenih škola veći je od finansijskih mogućnosti, a finansijsku podršku uključivanju škola u program dali su i sami roditelji, škole i lokalne samouprave.
