Bečejka - Jelena Vujčin, već četvrtu godinu trenira i igra u vicešampionu - subotičkom Spartaku koji je pored beogradske Crvene Zvezde poslednjih nekoliko godina neprikosnoven u ženskoj odbojci u Srbiji.
Uradili smo intervju sa njom kako bi saznali kako žive mladi sportisti u vrhunskom sportu i upoznali se bolje sa sportistima koji više nisu u Bečeju.
*Šta te navelo da treniraš bas odbojku?
To se desilo sasvim slučajno, kad sam bila negde šesti razred, sve moje drugarice su se upisale na odbojku, pa sam i ja sa njima. I tako neplanirano nastavila sve ozbiljnije.
*Da li se sećas prvog treninga?
Sećam se samo toga da sam zakasnila na svoj prvi trening (kroz smeh).
*Kako je odbojka postala No.1 u tvom životu?
Spontano, valjda. Vremenom sam je i zavolela i shvatila da želim time da se bavim u životu.
*Prelazak iz Bečeja u Suboticu?
Na početku sam se osećala kao na ekskurziji, ali sam posle shvatila koliko je zaista teško otići od kuće sa četrnaest godina, ići u školu i trenirati dva puta dnevno, sa još bezbroj obaveza koje mi prolaze kroz glavu. Ali sam se navikla na veći grad i nove ljude, koji su mi puno pomogli da prebrodim teške trenutke i sada vise uživam u ovome sto radim.
*Najdraža pobeda?
Prošle godine protiv Zvezde u finalu plejofa.
*Najteži poraz?
Svaki poraz teško podnesem, što je i normalno, ali nekako mi je bilo najteže kada smo izgubili u polufinalu Kupa Srbije, takođe protiv Crvene Zvezde.
*Uzori, igračice-igrači kojima se diviš?
Ta osoba je definitivno Danica Radenković. Prošle sezone sam imala tu čast da upoznam pravog igrača koji nikada ne odustaje, čistog profesionalca i naravno da puno vremena provodim sa njom. Ugledajući se na nju, puno sam naučila sto mi je pomoglo kroz vreme. I dan danas ume da me nazove, da me posavetuje i uvek me ostavi bez teksta. Za nju sigurno mogu da kažem da je savršena u svakom pogledu.
*Koliko ti je sport pomogao, a koliko odmogao u životu?
Ne mogu nikako da kažem da mi je odmogao, ali pomogao sigurno jeste. Pomogao mi je da sazrim brže od svojih vršnjaka i naučio me pravim vrednostima. Na primer, kako prihvatati poraz, ceniti težak rad, prvenstveno ceniti i sebe, biti uz tim kada je najteže i radovati se sa istima koji su mi kao druga porodica. Divno je igrati timski sport.
*Sta te opušta?
Dobra muzika,odlazak u šetnju, često i trčanje u obližnjoj šumi gde treniramo.
*Da li si svesna uspeha koje si postigle igrajući za vicešampiona države?
Pa..jesam, ali treba još vremena da pravu igru i uspeh osetim na svojoj koži.
*Planovi za buducnost?
Reprezentacija, naravno, a posle bih volela da igram u inostranstvu, ali iskrena da budem, ni sama ne znam šta će se dešavati u budućnosti.(kroz smeh)
*Da li sebe vidiš kao trenera?
Nikako.
*Da li si u kontaktu sa starim klubom ŽOK BEČEJ i koliko pratiš njihove aktivnosti?
Naravno, ipak sam ja "njihovo dete". Uvek mi je zadovoljstvo da gledam moje bivše saigračice na terenu.
*Poruka za sve mlade odbojkašice..
Ne gubiti veru u sebe, biti veliki radnik uz puno samopouzdanja i nikada ne odustajati od svog cilja.
B.S.
{fshare}
