U okviru našeg serijala "WEBINTERVJU" predstavićemo Vam Marić Aleksandra pomoćnika predsednika opštine za odnose s javnošću.
Aleksandar je diplomirani inženjer poljoprivrede, radio je u fabrici Linde gas gde je njegov poslovni status sada "zamrznut". Trenutno je pomoćnik predsednika opštine za odnose s javnošću, a amaterski, za svoju dušu, bavi se snimanjem i montažom kratkih filmova, marketinških spotova. Njegova ljubav prema snimanju i avanturistički duh su ga odveli do Amerike, gde je snimio film o putu 66.
* Aleksandre, da li biste posetiocima WEBINFO portala ukratko objasnili kako i kada je počelo Vaše flertovanje sa kamerom i odiseja u svet filmova?
-Sve je počelo 2001. godine kada smo snimali dokumentarno-ekološki film „Kako smo čekali tiski cvet“ o fenomenu koji se može pronaći još samo na Žutoj reci u Kini i na Tisi. Film je sniman u Bečeju 2001. godine zajedno sa prijateljem, režiserom, Miodragom Kolarićem iz Vrbasa, a ja sam ovde bio u "ulozi" kamermana.
Film je dobio „Zlatnu maslinu“ na festivalu u Baru, na festivalu na Zlatiboru je dobio specijalnu nagradu, prikazan je na festivalu u Slovačkoj, a u nekoliko navrata je emitovan i na B92.
Nekoliko godina kasnije, Kolarić mi je spomenuo priču o "putu 66" i tako je krenulo moje istraživanje, prepiske, pronalaženje sponzora i pripreme koje su trajale dve godine, i, najzad odlazak i snimanje filma "Route 66".
Put 66 je jedan od najvažnijih puteva u Americi, zovu ga „Glavna ulica Amerike“ ili „route 66“, jer prolazi kroz čak osam država, 250 mesta, a dugačak je 5,5 hiljada kilometara. Želja nam je bila, da ovim putem, iz Čikaga stignemo do Kalifornije, na festival oldtajmera i motora pod istim nazivom „Route 66“.
Voditelj i koscenarista ove avanture sam ja, producent Slavica Stefanović, snimatelj Dragoslav Bojković, montažer Petar Šumonja, scenario i režiju potpisuje Miodrag Kolarić.
U međuvremenu sam snimao "sve", od video spotova do drugih manjih video projekata. Kamera, snimanje, montaža i, uopšte video produkcija je za mene svojevrstan "izduvni ventil". Sve sam snimao iz ljubavi i bez ikakve nadoknade.
Inače, iskoristiću ovu priliku da najavim da će priče o "Putu 66", upakovanih u šest polusatnih epizoda, uskoro ponovo moći da se gledaju na RTS 1.
* Da li u bližoj ili daljoj budućnosti planirate neke slične filmske projekte?
-Nedavno sam uradio četiri spota za bečejsku "Evu Braun", a za nekih mesec dana je u planu još jedan spot za ovaj bend, kao i jedan za novobečejsku grupu "Skladište".
Što se tiče dokumentarnih filmova, voleo bih da uradim priču o Južnoj Americi u saradnji sa Zoranom Kesićem.
* Po struci ste diplomirani inženjer poljoprivrede, volite da snimate i montirate filmove i spotove, a trenutno radite kao PR-a opštine Bečej, tačnije, kao pomoćnik predsednika opštine za odnose s javnošću. Koliko Vam ovaj posao dozvoljava da se kreativno ispoljite?
-Ima dosta prostora, pošto ja nisam "samo" pomoćnik predsednika već na svojevrstan način "opslužujem" i javne institucije. Uradio sam dosta flajera, postera, najava i raznoraznih priloga poput priloga o likovnoj koloniji... Svakako da se u mom poslovnom "rasporedu" nalazi i mnogo suvoparnog posla, ali ima mnogo toga gde se zaista mogu kreativno iskazati.
* Kao mlad, uspešan i perspektivan čovek, pretpostavka je da stremite i ispred sebe imate postavljene visoke ciljeve. Kako, gde i na kojoj poziciji vidite sebe, pa čak i u politici u nekom narednom periodu?
-Moje opredeljenje je da živim u Bečeju. Inače, ne vidim sebe kao političara. Sticajem okolnosti uključio sam se u politički život, svakako ne zbog političke karijere već zato što pokušavam na neki način da utičem na to da Bečej postane "bolje mesto za život".
* Obzirom da direktno komunicirate sa medijima, kako biste ocenili medijsku scenu Bečeja?
-Ono što bih rekao na ovu temu jeste da sa svim medijima imam korektan odnos. Nešto što je moj lični utisak i nešto što bih ja voleo da pročitam jeste više istraživačkih novinarskih tekstova i raznovrnisiji prilozi, a ne samo puko prenošenje vesti.
WEBINFO
{fshare}
