Dom kulture opštine Novi Bečej Vas poziva na četrdesetprvu samostalnu izložbu VLADE NJARADIJA - SLIKE I CRTEŽI
Izloženi radovi su rađeni u kombinovanoj tehnici i sačinjavaju izbor iz dva ciklusa: „Haos“ (do kraja 2010. godine) i „Od stvarnosti do sna“ (od početka 2011. godine do danas)
Izložbu će otvoriti slikar Tibor Nađ
Galerija „Selo“ Doma kulture opštine Novi Bečej. Četvrtak, 22. mart 2012. godine u 19,00h
VLADO NJARADI, rođen 1966. u Vrbasu. Završio je školu za dizajn, grafički odsek u Novom Sadu. Na žiriranim izložbama, salonima, bijenalima i trijenalima u zemlji i inostranstvu kolektivno je izlagao preko petsto puta, a ovo mu je četrdesetprva samostalna izložba. Nagrađivan je za slikarstvo, grafiku, crtež, fotografiju, grafički dizajn i mejl art. Autor je preko dvadeset umetničkih projekata, kao i više scenografija. Umetnička dela su mu zastupljena u galerijama i muzejima kao i privatnim i javnim zbirkama kod nas i u svetu. Zastupljen je u desetak monografija, antologija, leksikona, enciklopedija i edicija. Član je ASROPA (Međunarodna umetnička asocijacija Evrpe i Azije), SULUJ-a (Savez udruženja likovnih umetnika), ULUPUDUS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije), ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije), UPIDIV-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine), SULUV-a (Savez udruženja likovnih umenika Vojvodine), Ex-libris društva Vojvodine, Foto kino saveza Srbije, Foto, kino i video saveza Vojvodine, Saveza novinara Srbije... Bavi se crtežom, slikarstvom i umetničkom fotografijom. U nekoliko poslednjih godina svoje umetničko znanje i iskustvo prenosi na mlade talente koji su danas uspešni učenici umetničkih škola i dobitnici brojnih nagrada.
U OTVORENOSTI i višeslojnosti savremene umetničke scene, gde svako ima nešto da kaže i potvrdi svoju osobenost, mogućno je, između ostalog, razlikovati dve linije iskazivanja u jednoj, reklo bi se globalnoj, galaktičkoj dufiziji motivacija i tendencija. Umetnost koja se bez ostatka priklanja ili bar pokušava da izobrazi u svetu javnosti, i one koja po svim karakteristikama ima jednu tišu, teže prepoznatljivu funkciju, koja je sve u „privatnosti“, namenjena više najužem krugu ljudi, mada je skrivenom namerom da taj krug tišine i nekakvog meditativnog spokojstva zadobija svoje mesto u srcima ljudi koji će to ceniti, voleti i razumeti, čak i onda kada je likovni jezik naročito šifrovan, zaodenut i sadeven u velovima tajni, skrivenim i svakako ispovedačkim tonovima. Najčešće se krug takvih nastojanja vezuje za osnovne podloge izražajnosti, gde je dovoljan običan list papira, katkad i onog namenjenog pakovanju, sa upotrebljenim sredstvima uobičajenim za osnovno crtanje, kao što su olovka, pero, tuševi, sredstva za ostavljanje belih tragova i toniranje. Kao po pravilu, dragocenost i unikatnost takvih radova na papiru nije u analognoj vezi sa upotrebljenim sredstvima, već u intenzitetu senzibiliteta, invenciji i produbnjenosti vizuri intuicije, kojom se demonstrira kreativno autorsko kazivanje.
Dušan Đokić, likovni kritičar
... U celokupnoj seriji crteža koja je nalik tkanju pastelno maglovitih linija, osećamo da Njaradi ocrtava utisak o nacrtanoj situaciji, a ne njegovo pravo prirodno obličje. Naime, početne asocijacije skrivaju se u tek naglašenim obrisima kvazipoznatog motiva. Pomoću tih asocijacija, autor gradi mahom okvirne crtačke plohe unutar kojih pulsiraju tragovi zametnutog, apstraknog.
Pravdajući sebi i drugima nazore apstraknog koje nalazimo u idejama Herberta Rida, Vlado Njaradi crtežima haotične scenografije nesvesnog postavlja pitanje gde bi se mogla postaviti poslednja predstava nekakve apokaliptičnosti 21. veka? Na takvoj polifonoj pozornici evidenti su lomovi i propadanja, nemoć navodne tehnološke superiornosti i ograničena emocija savremenog čoveka, natrunjena u samoći i izolaciji potrošačke kulture.
Ipak, svežina Njaradijeve crtačke igre potpomognuta vešto sprovedenim kvalitetima crtaćih materijala otvara posmatraču stranicu kvadrata, omeđenog skupinama sitnog inventara. Poput čipova i elektronskih kola, oni crtežima daju dodatnu, pokretnu energiju...
mr Danilo Vuksanović
