Ideja da je dovoljno živopisno i strasno nešto želeti pa da će se to samo od sebe ostvariti jeste lepa, ali iracionalna.
Poslednjih nekoliko godina se u različitim knjigama promoviše ideja da naše želje imaju moć da utiču na događanje u stvarnom životu, u objektivnoj stvarnosti. Zastupa se uverenje da ako neko nešto snažno želi, da tim činom željenja povećava verovatnoću da se u stvarnosti zaista dogodi ono što želi. Pri tome se daje objašnjenje da mentalna slika, kojom se zamišlja željeno stanje, ima "magnetsku" moć da željeni razvoj događaja "privuče" u stvarni svet.
Pretpostavlja se da ako neko već duže vreme nešto želi, a nije do sada ostvario, da je to zbog toga što nije ispravno želeo. Ako je neko nezadovoljan zato što je dugo bez odgovarajućeg partnera, treba jasnim zamišljanjem željenog da "prizove" da se pojavi. Ako neko želi da ima više novca ili da bude bogat, treba da što jasnije vidi sebe kao osobu koja već jeste bogata, čime će "magnetski" privući novac.
Ovake ideje su povratak magijskog mišljenja, koje je čovečanstvu poznato od praskozorja civilizacije, piše "Politika".
Magijsko mišljenje je uverenje da ljudi mogu svojim mislima, mentalnim slikama, željama ili postupcima, direktno da utiču da se dogodi ono što žele, odnosno da se ne dogodi ono što ne žele. Primitivni čovek je na taj način pokušavao da utiče na događanje u svetu čije principe funkcionisanja nije razumeo. To je zatvoreni logički krug koji dokazuje samog sebe: ako se željeno dogodi to je dokaz da želje imaju moć da se materijalizuju, ali ako se ne dogodi, to nije dokaz da želje nemaju tu moć, već je dokaz da osoba nije dovoljno iskreno ili dovoljno snažno želela ili da nije dovoljno dugo želela.
Danas znamo da nije dovoljno samo želeti da bi se uticalo na stvarnost. Iako nema magijsku moć ipak zamišljanje pozitivnih mentalnih slika donosi psihološke, fiziološke i socijalne koristi.
Naš mozak nije u stanju da jasno razluči slike koje su rezultat zamišljanja od slika stvarnosti, tako da naša psiha i naše telo reaguju na zamišljene slike kao da one zaista jesu stvarnost. Zbog te iluzije se menja naša fiziologija tako da telo dolazi u stanje koje je suprotno od stresa.
Pozivne slike prate i prijatna osećanja. A prijatna osećanja utiču na nas da na svet i druge ljude gledamo pozitivnije, da se opustimo i ponašamo spontanije, toplije, zabavnije i više prijateljski. Zato nas drugi ljudi opažaju kao prijatnu osobu, tako da i oni u komunikaciji sa nama postaju prijatniji. Jasno zamišljanje željenog često omogućuje osobi da fokusira svoje ciljeve i prioritete, zbog čega može svoje svesne i nesvesne kapacitete da aktivira kako bi ih dosegla.
Ideja da je dovoljno živopisno i strasno nešto želeti pa da će se to samo od sebe ostvariti jeste lepa, ali iracionalna.
(MONDO)
