Središta moći, odbrambene građevine, simboli prestiža i luksuzna boravišta najbogatijih. To su samo neke od funkcija zamaka, koji danas predstavljaju svedočanstvo nekih davnih vremena i privlače stotine hiljada turista godišnje, koji žele da vide i da uživaju u njihovoj lepoti i grandioznosti.
U odnosu na ostatak sveta, Evropa svakako prednjači u broju zamaka i njihovoj lepoti, pošto su oni podizani u velikom broju sve do 16. veka. U početku su konstruisani kao odbrambene građevine u kojima je bila stacionirana vojska za zaštitu određenog područja, ali i sakupljanje poreza.
Što je vreme više prolazilo to su i zamci evoluirali. Bili su građeni na nepristupačnim mestima, sa visokim kulama, masivnim zidinama i velikim odbrambenim kanalima.
Osim vojne imali su i administrativnu ulogu. Služili su kao simboli moći, a mnogi su čuvali važne trgovačke puteve.
Kasnije, sa početkom korišćenja baruta i artiljerije njihova uloga polako opada u 15. i 16. veku.
Ipak, u 18. veku ponovo se javlja interesovanje za gradnju zamaka. Ali ne u vojnom i bezbednosnom smislu, već u luksuznom - kao pokazateljima prestiža.
Bogataši i plemstvo imali su romantičarske poglede na Srednji vek i viteštvo pa su želeli da kroz gradnju zamaka pokažu svoju moć i uticaj.
Osim očiglednih uloga, zamci su oduvek u ljudima izazivali osećaj nečeg skrivenog i čarobnog, pa su često pominjani u bajkama i fantazijama.
Srednjovekovni evropski folklor prepun je bajki i priča o princezama, prinčevima, vilama i vešticama, a čija se radnja često odigravala u ogromnim i tajnovitim zamcima.
(RTS), vest u celosti pogledajte na rts.rs
