Bečej – Svečanom akademijom održanom u petak, 8. maja, Gimnazija u Bečeju obeležila je 100 godina postojanja. U prepunoj sali Gradskog pozorišta okupili su se predstavnici prosvetnih institucija, bivši i sadašnji profesori i učenici, kao i brojni gosti škole koja je tokom jednog veka obrazovala više od 40.000 đaka.
Svečanost su otvorili učenici-voditelji dvojezičnim pozdravom na srpskom i mađarskom jeziku, podsetivši da večeras nije obeležen samo jedan vek postojanja škole, već „čitav vek znanja, rada, prijateljstva i uspomena koje su oblikovale generacije mladih ljudi". Učenici su program posvetili svima koji su bili deo te priče – profesorima koji su nesebično prenosili znanje, đacima koji su je gradili svojim snovima, kao i svima koji su svojim radom doprineli da škola traje čitav jedan vek.
Foto: Webinfo / direktor Gimnazije Strahinja Gavrić
Prvi se okupljenima obratio direktor Gimnazije Strahinja Gavrić, poručivši da škola danas „stoji na raskršću prošlosti i budućnosti, na mestu gde se ukrštaju snovi generacija koje su ovde učile, rasle i postajale ljudi". Sto godina, rekao je Gavrić, nisu samo broj – „to su hiljade časova, bezbroj ispita, prvi uspesi i prvi padovi, imena upisana u dnevnike, ali i u istoriju ovoga grada".
„Naša gimnazija nije zgrada. Ona je ideja, ona je svetionik koji generacijama pokazuje put – put znanja, rada i poštenja", istakao je direktor. Obraćajući se učenicima, dodao je: „Vi ste budućnost ove škole. Jednoga dana, neko će govoriti o vašim uspesima. Pitanje je samo koliko ćete daleko otići." Profesorima je poručio da su temelj institucije, a svima zajedno – da ovaj jubilej ne bude kraj jedne priče, već početak nove, još snažnije. „Jer prava snaga jedne škole ne meri se godinama, već tragom koji ostane", zaključio je Gavrić.
Foto: Webinfo / državna sekretarka Ministarstva prosvete Aniko Jeras
U ime ministra prosvete prof. dr Dejana Vuk-Stankovića okupljene je pozdravila državna sekretarka Ministarstva prosvete Aniko Jeras, naglasivši da sto godina postojanja jedne škole nije samo vremenski okvir, već „čitav vek ispunjen znanjem, posvećenošću i strašću prema obrazovanju kao temelju svakog napretka". Tokom jednog veka, dodala je, škola je prolazila kroz brojne izazove i promene, ali je uvek ostala verna svojoj misiji da obrazuje i vaspitava.
Jeras je posebno istakla raznovrsnost obrazovnih profila bečejske Gimnazije: „Od društveno-jezičkog i prirodno-matematičkog smera, preko rada sa učenicima posebnih sposobnosti za sport, do nastave na mađarskom jeziku – ova širina nije samo prednost obrazovnog sistema, već i odraz bogatstva naše zajednice." Govoreći o đacima koji su iz škole izašli, dodala je da je „možda još važnije od toga što je školovala naučnike, profesore, umetnike i sportiste – to što je obrazovala dobre ljude, one koji misle, koji znaju da stvaraju i da žive u skladu sa vrednostima koje su ovde usvojili". Najavila je da će Ministarstvo prosvete i u narednom periodu nastaviti da pruža podršku školama poput bečejske Gimnazije.
Foto: Webinfo / pomoćnica ministra prosvete zadužena za srednje obrazovanje Danka Nešović
Pomoćnica ministra prosvete zadužena za srednje obrazovanje Danka Nešović istakla je da je 100 godina postojanja značajan jubilej za svaku instituciju, a posebno za obrazovnu. „Kroz svih ovih sto godina, gde su bili ratovi, razna dešavanja, puno izazova i socijalnih previranja, gimnazija je uspela da pregrči sve te prepreke i nastavi kontinuiran rad u obrazovanju mladih", rekla je Nešović.
Podsetila je na podatak kojim se škola ponosi: „Gimnazija u Bečeju je školovala preko 40.000 učenika, od toga 60 doktora nauka koji predaju na raznim fakultetima i univerzitetima – čime možete biti izuzetno ponosni, da je tako kvalitetan i dobar prosvetiteljski kadar nastao upravo u ovoj gimnaziji." Nešović je u svoje ime, kao i u ime ministra prosvete, čestitala jubilej i poželela još mnogo uspeha u daljem profesionalnom radu.
Foto: Webinfo / predsednik opštine Bečej Vuk Radojević
Predsednik opštine Bečej Vuk Radojević, i sam bivši đak Gimnazije, govorio je kao nekadašnji učenik škole. „Bečejska gimnazija je u prethodnih 100 godina iznedrila značajne članove našeg društva – naučnike, lekare, profesore, pravnike – i bila na neki način svetionik znanja i obrazovanja", rekao je Radojević.
„Kao bečejski gimnazijalac, ponosan sam na to, jer sam čvrsto uveren da me je gimnazija na adekvatan način obrazovala, ali između ostalog i vaspitala", istakao je predsednik opštine, dodavši da je zahvalan svim profesorima koji su učestvovali u tom procesu. Kao neko ko već 20 godina radi na univerzitetu u Novom Sadu, Radojević je istakao da mu je upravo bečejska Gimnazija bila ozbiljna osnova za dalje akademsko usavršavanje. „I to treba da bude poruka svim mladim ljudima – da krajnje odgovorno i savesno pristupe obavezama u ovom periodu svog srednjoškolskog obrazovanja, jer to jeste baza za dalje napredovanje."
Parafrazirajući Ivu Andrića, Radojević je rekao da znanje premošćuje različitosti i prepreke: „Samo znanjem možemo da pobedimo i sebe i svoje okruženje, sa čvrstim argumentima." Posebno je istakao značaj Bečejske gimnazije u negovanju tolerancije i multikulturalnosti, „na čemu svi zajedno treba da budemo ponosni, kako u Bečeju, tako i u našoj autonomnoj pokrajini Vojvodini". Čestitajući direktoru, profesorima i đacima, poželeo je da Gimnazija „i dalje ostane svetionik znanja, kulture, obrazovanja i duhovnosti u našem Bečeju".
Foto: Webinfo / Viša naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i bivša članica NIN-ovog žirija za roman godine Žarka Svirčev
Viša naučna saradnica Instituta za književnost i umetnost u Beogradu i bivša članica NIN-ovog žirija za roman godine Žarka Svirčev održala je nadahnut govor u kojem je preispitala samu ideju gimnazijskog obrazovanja. „Sto godina naše Gimnazije nije samo uzoran jubilej. To je sto godina jedne ideje koja je proživela različita vremena, države, programe, reforme i zavode. Ideja je da obrazovanje nije puko stručno osposobljavanje, već osposobljavanje za slobodu", poručila je Svirčev.
Igrajući se predrasudom da gimnazijalac „ne zna ništa konkretno", Svirčev je tu navodnu manjkavost preokrenula u vrlinu: „Gimnazijalac nikada nije ništa, već je nepredvidivi potencijal. Ne zato što nužno zna više, nego zato što nije unapred zatvoren u jednu jedinu ulogu." Društva, dodala je, vole jasno definisane i brzo upotrebljive uloge, ali Gimnazija po svojoj prirodi nije pogodna za takvu logiku, „jer ne proizvodi gotove odgovore, nego iz nje izlaze ljudi naviknuti da odgovore traže".
Završavajući obraćanje, Svirčev je poručila: „Hvala ti, draga naša Gimnazijo, što si od tog 'ničega' pravila ljude koji ne pristaju da budu samo ono što je unapred određeno, nego su u stanju da pitaju, da preispituju, da razumeju svet u kojem žive – i da žele da ga menjaju. I to ne tek kada izađu iz škole, već već iz samih gimnazijskih klupa."
Foto: Webinfo / dr Mark Lošonc, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu
Poslednji se okupljenima obratio dr Mark Lošonc, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, govoreći na mađarskom jeziku. Lošonc je podelio lična sećanja na školske dane u bečejskoj Gimnaziji (2002–2006), istakavši da u njegovoj porodici postoji tradicija školovanja u ovoj školi – ovde su išli i njegov otac i brat, a sprema se i sinovac.
Osvrnuo se i na težak period sredinom dvehiljaditih. „U bečejskoj Gimnaziji ja lično nisam doživeo nijedan fizički ili etnički sukob. Za to je bila potrebna posebna atmosfera, i verujem da je takva atmosfera ovde i danas." Bečej, podsetio je, s razlogom nazivaju gradom tolerancije.
Lošonc je govorio i o značaju opstanka vojvođanske mađarske zajednice, koja se u svega deset godina smanjila za 70.000 ljudi: „U ovim okolnostima izuzetno je važno da postoje gimnazije koje ne školuju đake samo zato da bi otišli u Mađarsku i nikada se više ne osvrnuli, već da im ostanak na rodnoj grudi bude više od puke parole." Završio je anegdotom o svom đačkom sastavu inspirisanom Esterhazijem, koji je njegova konzervativna profesorka mađarskog jezika Varnju Ilona ne samo ocenila peticom sa zvezdicom, već i lično pročitala pred razredom – što je, kako je rekao, najbolji dokaz da su ga u Gimnaziji „pustili da bude svoj, da se razvija, da bude slobodan i kreativan – a to je i najvažnije što jedna obrazovna ustanova može da pruži".
Svečanost je obogaćena bogatim kulturno-umetničkim programom. Nastupili su KUD „Petefi Šandor“, zatim hor nižih razreda Osnovne škole „Sever Đurkić“, kao i hor pod vođstvom Điante Lovaš „Bečejski pop&rock hor“. Solo pesmu otpevala je Anđela Jelić, učenica Muzičke škole „Petar Konjović“ u Bečeju, dok je Žofija Mađar, stalna članica Narodnog pozorišta u Subotici i diplomirana glumica Akademije umetnosti u Novom Sadu, ujedno i nekadašnja gimnazijalka, izvela odlomak iz dela Antona Pavloviča Čehova. Tekst „Sto godina zvona“ kazivao je Dušan Stojanović.
Na kraju svečanosti, direktor Gavrić uručio je nagrade pobednicima literarnog i likovnog konkursa, kao i priznanja zaposlenima koji su svojim radom doprineli školi. Jubilarna nagrada za dugogodišnji rad uručena je Ljubici Korhec Androcki.
Bečejska Gimnazija osnovana je 27. oktobra 1925. godine, a sa radom je počela 2. novembra iste godine. Prethodni direktor škole bio je Miodrag Basarić, koji je Gimnaziju vodio od 2006. do 2025. godine.
