“Žene su najduža revolucija”
(Džulijet Mičel, feministkinja i psihoanalitičarka)
Rodna ravnopravnost je nezamenljiv deo ideje ljudskih prava. Ljudska prava svakome moraju biti garantovana i obezbeđena. Bez jednakih preduslova za ostvarivanje ljudskih prava ne mogu se zamisliti moderne demokratske države. Ipak, podređeni položaj žena se javlja kao lajtmotiv kroz čitavu istoriju, od nastanka prvih ljudi pa do danas.
Nedoumice, pitanja i odgovori na temu rodne ravnopravnosti mahom se globalizuju, a najčešće, istine su baš tu, oko nas.
Istorija osvajanja građanskih i političkih prava žena, odnosno borba za rodnu ravnopravnost, višestruko je vezana za grad Bečej. U devetnaestovekovnom Bečeju ističe se rodonačelnica srpskog feminističkog pokreta, Draga Dejanović i jedna od najznačajnijih teoretičarki i aktivistkinja feminističkog pokreta 20. veka, Julka Hlapec Đorđević. Misao i angažman ove dve žene, u temelju su savremenog koncepta rodne ravnopravnosti koji danas ima svoj institucionalni okvir.
Draga Dejanović (1840—1871), rođena je u Staroj Kanjiži - spisateljica, esejistkinja, prevoditeljka, pedagogica, pa i glumica. Školovanje je započela u institutu Vinčikov u Temišvaru, a potom nastavila u Pešti. Sa nepunih sedamnaest godina (1856.) se doselila u Bečej, a 1861. godine se udala za Mihajla Dejanovića, učitelja. Umrla je na porođaju u 31. godini.
Kako ističe Žarka Svirčev, profesorka srpske književnosti i književna istoričarka: "Ono što povezuje sve aspekte njene ličnosti jeste feministička misao i feministički angažman. Sa obzirom na stepen zatvorenosti patrijarhalne kulture razdoblja u kojem je živela, njene feminističke ideje bile su vrlo radikalne, i upravo zahvaljujući njoj su i prodrle u srpsku kulturu.
Ključne ideje koje je zastupala Draga Dejanović i koje su i danas aktuelne su obrazovanje žena, samoorganizovanje žena i ekonomska nezavisnost žena."
Julka Hlapec Đorđević (1882—1969), rođena je u Bečeju. Autorka je brojnih studija iz oblasti sociologije i antropologije feminizma.
Završila je francuski internat u Beču, doktorirala na temu „Podvojvoda Jovan Monasterlija“ kao prva žena doktor nauka u Austro-Ugarskoj. Iako je najveći deo života provela van Srbije, objavljivala je u Beogradu i bila istaknuta figura u našem kulturnom životu.
"Julka Hlapec Đorđević, jedna je od najznačajnijih predstavnica, ne samo srpskog, već i jugoslovenskog feminizma", dodaje Žarka Svirčev. "Bila je teoretičarka, književnica i prva žena doktorka filozofije u Austro-Ugarskoj. Sa feminističke strane, posebno su važni njeni književni radovi. U romanu "Jedno dopisivanje" Julka Hlapec Đorđević opisuje modernu ženu – ženu koja je obrazovana, emancipovana i ekonomski nezavisna, kao i odlukama koje žena ima prava da donese bez obzira na bračni, socijalni status ili životnu dob.
Ključna je njena seksualna etika – potreba kontrole rađanja, kontracepcija. Ona polemiše sa stereotipom da je majčinstvo vrhovna i jedina vrednost ženske egzistencije. Julka je držala da se žena inferiorizuje na biološkoj osnovi i dokle god ne bude sama odlučivala o sopstvenom telu biće u vlasti muškarca", zaključuje profesorka srpske književnosti i književna istoričarka Žarka Svirčev.
Jelena Brankov – Čerevicki, koordinatorka za poslove iz oblasti rodne ravnopravnosti i sprovođenja politike jednakih mogućnosti 
Opštine Bečej ističe da je feministički pokret u Vojvodini početkom XX veka bio izuzetno snažan, a dve Bečejke su mu dale neizbrisiv pečat: "Zahvaljujući angažmanu žena u 19. i 20. veku, danas postoje institucionalni, međunarodni i nacionalni okviri koji fundamentalna prava čoveka dovode u sklad i konačno podrazumevaju jednakost muškaraca i žena u društvenom i političkom životu" .
Kako Jelena Brankov – Čerevicki dodaje: "Potpuno je fascinantno da je Draga Dejanović još pre 150 godina ukazala na neophodnost prava na školovanje i zapošljavanje žena, te da se Julka Hlapec Đorđević usudila da razmatra pitanja o ličnim, porodičnim i političkim pravima žena.
Moralna, ali i radna obaveza nam je da negujemo sećanje na ove znamenite žene, jer danas se ne počinje ispočetka i svaka nova misao i akcija u oblasti rodne ravnopravnosti u vezi je sa prethodnim iskustvom", zaključuje Jelena Brankov – Čerevicki, koordinatorka za poslove iz oblasti rodne ravnopravnosti i sprovođenja politike jednakih mogućnosti Opštine Bečej.
Rodna ravnopravnost se sve vreme krila iza formalnih ključeva u kojima je žensko procenat, kvota, udeo... To isto potcenjeno žensko se odlično snalazilo u muškom svetu, a opet, to žensko je, nažalost, bilo većinom samo „to“. Predmet podsmeha muškaraca i opanjkavanja nerealizovanih žena. A, svaki novi trud da se upristoje i muškarci i žene, svaki novi seminar o rodnoj ravnopravnosti, prečesto se razbija o malograđanski zid osude oba pola.
Draga i Julka hrabro su utrle put današnjim ženama da zgrabe svoja prava i da shvate da rodna ravnopravnost nije pobeda jednog pola nad drugim, već da je "sinergija" oba pola radi obostrane koristi.
Autor priloga: Tijana Janković
