U galeriji "Krug" Gradskog pozorišta Bečej u utorak, 16. aprila, u 18 časova biće održana promocija knjige "Ljudi koji govore koga kada treba koji" (novinarska ogrešenja o jezik) profesora Radomira Dabetića iz Novog Sada. Pored autora o knjizi će govoriti Radmila Gikić-Petrović, urednica izdavačke kuće "Dnevnik - novine i časopisi" i Nenad Jovićević, novinar.
O autoru:
Radomir Dabetić (Novi Sad, 1949) radio je kao profesor književnosti i jezika u Karlovačkoj gimnaziji i Srednjoj mašinskoj školi (1976-1997) i kao predavač jezika u Novosadskoj novinarskoj školi (2003-2006). U stručnim časopisima i zbornicima objavljivao je radove iz oblasti metodike nastave književnosti i jezika, a naročito se bavio programiranom nastavom gramatike. Svojoj školi odužio se dvema monografijama (1996, 2011). Iz tog perioda ostale su knjige Grafofolije u nastavi književnosti (2000), Dva moja vajara (2000) i serija tekstova o jeziku u medijima u specijalizovanom časopisu Link. Prozu objavljivao u Zlatnoj gredi, Letopisu Matice srpske i Krovovima a prevode u mnogim srpskim i jugoslovenskim časopisima.
JEZIČKA SLIKOVNICA NOVINARSKE PISMENOSTI
O knjizi:
Knjiga KOJI LjUDI GOVORE KOGA KADA TREBA KOJI Radomira Dabetića, profesora srpskog jezika i dugogodišnjeg pažljivog čitaoca (slušaoca/gledaoca) domaćih medija, nizom odabranih primera novinarskih jezičkih grešaka s pravom ukazuje na sve izraženije nepoštovanje jezičkih pravila i standarda srpskog jezika u domaćim medijima, što za posledicu ima ne samo ruženje jezika nego i ogrešenja o pravila novinarske profesije od kojih je najteža laž.
...U prvom delu knjige, slikovito predstavljajući zabrinjavajuću nepismenost novinara (i sami naslovi 14 eseja ironična su parafraza nadobudnog novinarskog neznanja) autor stručno, ali i duhovitovitošću iskusnog novinarskog urednika ukazuje na posledice novinarske nepismenosti i korišćenja modernih prečica kojima se umesto reda u informacije unose nered i besmisao. Neumoljivom logikom znalca jezičkih ali i novinarskih pravila autor predočava kako loše strukturisana rečenica, loše upotrebljen glagolski rod, predlog ili interpunkcija, informaciju mogu da pretvore u dezinformaciju i kako od problema sa jezikom dolazimo do problema sa pravilima novinarske profesije i na kraju do problema sa zakonom.
...Drugi deo ove korisne knjige čini Rečnik grešaka koje je autor sakupio pomno prateći 23 domaća štampana i elektronska medija. Obraćajući pažnju na nepravilan način pisanja i izgovora određenih srpskih ali i stranih reči koje se sve češće upotrebljavaju u našem jeziku, autor je sastavio rečnik njihovog pravilnog pisanja, uz tek ponegde data objašnjenja značenja reči i jezika iz kojeg potiču. Bez pretenzija da bude sveobuhvatan i konačan ovaj rečnik je, kao praktična primena jezičkih pravila iz prvog dela knjige, ipak uspeo da izdvoji najfrekventnije novinarske greške u pisanju i izgovoru reči iz oblasti politike, ekonomije, kulture, sporta, što ga čini izuzetno praktičnim i korisnim za svakodnevnu upotrebu u novinarskim redakcijama (naročito tamo gde nema lektora).
