Svinjokolja, disnotor, zabijačka, karabinje nazivi koji su decenijama obeležavali dvadesetdevetonovembarsku svetkovinu po kućama širom Vojvodine. Šest buktinja su plamtele na grbu avnojevske Jugoslavije, a praznovanje Dana republike plaćale su glavom nebrojene svinje. Od praznujućeg 29. novembra ostao je disnotor, baš kao i u domu Milivoja Novakova iz Bečeja.
"Zimski period i disnotori su u toku. Idemo od kuće do kuće, od jednog do drugog kolege. Naši bački običaji su takvi da jedni druge ispomažemo", kaže Milivoj Novakov.
U Bačkom Gradištu domaćin Steva Garić sa sinovima pravi svinjokolj. Nije od bake Mađarice preuzeo naziv disnotor, ali jeste običaj da se na svinjokolji prvo fruštukuje pečena krv. A potom sve redom, sve do neizostavnih hurki i to obe varijante - mesare i pirindžare.
"U hurku obavezno idu glava, iznutrice, srce, pluća, bubrezi, malo mesa, kožurice, soli, bibera, paprike i malo uprženog crnog luka, za bolji ukus", objasnio nam je Steva Garić.
Domaćinova je, kažu obojica, prva i poslednja kod koštanja, odnosno probanja smese za kobasicu, hurku, džigernjaču, švarglu. Gazda i o čvarcima daje poslednju reč, a njegova je i čast da pozove na svinjsku daću.
"Kad se sve ovo završi, sedne se za sto, popije rakijica, a onda se jede. Paprikaš, pečene kobasice, hurke. Normalno, iz rerne, a pogotovo ko ima prostu peć. Nakon toga špricera i piva, kolko ko može", slikovito opisuje gazda Steva.
A da se moglo, moglo se i kažu, moći će se dok bude sveta i veka, jer običaji se moraju čuvati.
izvor: RTV
