Nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno. Ova narodna izreka je mnogo puta dobila potvrdu u životu, a sada bi mogla da se ostvari na primeru geotermalne bušotine u Bečeju, koja je početkom maja 2011. godine završena za potrebe ovdašnje banje.
Međutim, ideja da najveća potiska varoš izraste u banjski grad spotakla se o „finansijski kamen“, pa bi topla voda mogla da krene na vodenicu Javnog preduzeća „Toplana“. Nije to nova ideja, ali su se konkretni potezi na njenoj realizaciji tek ovih dana povukli.
- Uradili smo Studiju o mogućnosti korišćenja geotermalne vode u svrhu toplifikacije toplovodnog sistema u Bečeju. Predstoji nam sređivanje dokumentacije za dobijanje lokacijske dozvole, a to podrazumeva izradu Plana detaljne regulacije i dobijanje parcele na kojoj bi mogli da postavimo postrojenje, zatim sređivanje dokumentacije za izgradnju priključnog voda sa geotermalnom bušotinom, posle čega predstoje aktivnosti oko prikupljanja sredstava za investiciju. Naravno da sami ne možemo da realizujemo tako sveobuhvatan posao, jer ukupna investicija iznosi oko sedam miliona evra, pa očekujemo podršku lokalne samouprave, pokrajinskih, republičkih i stranih fondova -rekao je direktor bečejskog JP „Toplana“ Dejan Vuković.
Pomenuta Studija je pokazala da geotermalna voda iz aktuelne bušotine ima temperaturu 66 stepeni Celzijusovih i da je bogata gasom, koji bi mogao da se koristi za pokretanje gasnog motora u proizvodnji električne energije, čime bi se stvorila mogućnost dvojnog korišćenja vode.
- U slučaju da se radi kogeneracija, paralelno korišćenje geotermalne vode za grejanje toplovodnog sistema i proizvodnju električne energije, bila bi to investicija koja bi nam obezbedila oko 150 kubika gasa za potrebe dobijanja po 500 kilovatčasova električne i toplotne energije, nastavlja Dejan Vuković.
Paralelno s izradom Studije, u bečejskoj Toplani su pokrenuli izradu projektne dokumentacije kako bi se mreža daljinskog sistema grejanja dovela u situaciju da može da se koristi geotermalna bušotina. U prvom delu bi se deo konzuma odvojio i kao energent bi se koristila topla voda iz bušotine. Kako je kapacitet aktuelne bušotine između 5,5 i 6 megavata, a konzum Toplane iznosi između 14 i 15 megavata, to znači da bi se u to vreme kao energenti paralelno koristili gas i topla voda.
-Zavisno od uslova korišćenja, potrebe konzuma Toplane geoteramlanom vodom zadovoljile bi između jedne trećine i polovine, a gasom bi pri temperaturi ispod „nule“ dogrevali vodu i ispunjavali uslove za grejanje. Planiramo radove na mreži, a to znači da bi se pristupilo nastavku rekonstrukcije glavnog magistralnog severnog voda od Trga Čilag prema naselju Mali rit, gde se stalo pre dve godine, zatim je u planu rekonstrukcija toplovoda u celom Malom ritu, kao i izgradnja novog vrelovoda radi povezivanja bušotine s mrežom - govori o planovima Toplane Vuković.
Iako bi se jedan deo postrojenja i dalje pokretao gasom, a drugi toplom vodom iz bušotine, cena bi bila jedinstvena za sve. Verovatno nešto povoljnija, jer bi proizvodnja toplotne energije čiji je energent geotermalna voda umanjila ukupan trošak.
Paralelno s pripremanjem projektne dokumentacije i aktivnosti na dobijanju dozvola, u Toplani moraju da rade i na zatvaranju ne baš male finansijske konstrukcije.
- Primarna investicija stavljanja geotermalne bušotine u funkciju toplovodnog sistema iznosi oko tri miliona evra, još toliko je potrebno obezbediti za radove na rekonstrukciji mreže, a da bi celokupan sistem bio opskrbljen geotermalnom vodom kao energentom, neophodno je za potrebe Toplane izbušiti još jednu bušotnu identičnog kapaciteta kao aktuelna, što bi finansijsku konstrukciju uvećalo za novih pola miliona evra - rekao je Vuković.
Vest preuzeta sa portala dnenvik.rs
