Žiri ovogodišnjeg sedmog bečejskog festivala monodrame, Be:femon, koji je radio u sastavu Dušanka Glid Stojanović, Ivana Buljan Legati i Deneš Debrei doneo je jednoglasnu odluku da prvo mesto na festivalu podele dve predstave.
Tako je odlučeno da prvu nagradu dele monodrame „Baš ti, baš tu“ Vanje Matujec i „Jul“ Nataše Tapušković.
Kako se u zvaničnom saopštenju žirija navodi, obe ove monodrame „sadrže u sebi intimni istraživački rad koji nije iniciran odsustvom drugih prilika ili neprilika u profesiji koju gluma podrazumeva“ što ih je, velikim delom, i kvalifikovalo za nagrađivanje. Ipak, kako dalje saopštava stručni žiri, umetnički postupak obe glumice je izvanredan, pre svega, stoga što se obe stavljaju pod uveličavajuće staklo samospoznaje i vrše svojevrstan eksperiment nad samom sobom iako obrađuju veoma različite teme: „Nataša Tapušković, stavivši se u ulogu muškarca koji, doveden na sam rub egzistencije, oslobađa pravu prirodu čoveka u svim njegovim najnižim i primarnim porivima, a Vanja Matujec ulogom neurotizirane i preromantizirane „no nejm” osobe koja u „holivudski urušenom“ svetu vidi sebe kao najneophodnijeg statistu u tih ključnih sat vremena koliko predstava traje“. Upravo zahvaljujući pobrojanim kvalitetima, ove dve predstave uspele su da „prebace rampu“ i dotaknu publiku ostvarivši tako jedan od primarnih ciljeva pozorišne umetnosti – komunikaciju sa gledaocem i iniciranje autorefleksije snagom umetničkog dela. Ukratko, predstava kao takva mora da dotakne onog koji je gleda u duh, dušu ili srce, a obe predstave koje su nagrađene na ovogodišnjem festivalu monodrame u Bečeju postižu, upravo, to.
Interesantan je podatak i da je, prema mišljenju publike, među sedam predstava koje su igrane, najbolja „Dnevnik jednog ludaka“ Dušana Matejića kojoj je dodeljena prosečna ocena 4.89.
Ipak, ono što je ove godine namučilo organizatore festivala je i slab odziv publike. Čini se da poslednjih godina interesovanje publike za pozorište opada, a naročito, za monodramu i problem praznih pozorišnih sala je nešto sa čim se nose mnoge ustanove kulture u širem okruženju. Tim pre je za pohvalu doslednost publike koja je ispratila sve dane Be:femon-a, ali i zalaganje profesora i učenika bečejskih srednjih škola koji su dolazili na predstave i na taj način podržali festival.
