Nakon što su početkom 2023. godine nastali gotovo spontano, a zatim kroz svirke, takmičenja i autorski rad brzo privukli pažnju publike, bend „Maršali“ iz Bečeja profilisao se kao jedan od zapaženijih mladih pop-rok sastava, ne samo na lokalnoj sceni, već i šire.
U relativno kratkom periodu postojanja, bend je osvojio nagradu za najbolji srednjoškolski bend u Srbiji na takmičenju „Rok Serbika“, nastupao na festivalima i u većim gradovima, a dodatnu vidljivost stekao je i učešćem u finalu nacionalnog izbora „Pesma za Evroviziju 2025“. Sada iza sebe imaju i prvi album – „Do Svemira“.
Govoreći o nastanku albuma i promenama kroz koje je bend prošao, Strahinja Tanasijin objašnjava da su pesme menjane sve do samog snimanja i da je proces rada doneo i promene u samom sastavu benda.
„Album je snimljen u staroj postavi, s tim da su aranžmani pesama koje smo snimali do samog albuma promenjeni, kako bi se unela neka svežija energija u verzije na albumu. Nakon snimanja albuma i prolaska kroz proces u kome smo prvenstveno trebali da poštujemo jedni druge kroz zajednički rad i posvećenost bendu, shvatili smo da su nam potrebne određene izmene. Na mesto basiste došao nam je Relja Glavaški kog smo prepoznali kao odličnog izvođača na svirci benda Vashy u Beerabilly-ju krajem prošle godine, kasnije nas je oduševio svojom posvećenostu.“
Govoreći o snimanju albuma, kaže da im je poznato okruženje značajno olakšalo proces i omogućilo da relativno brzo završe rad na materijalu.
„Album je sniman u studiju ‘Do re mi’ u Novom Sadu kao i prvih par singlova. Poznata sredina i kvalitetni uslovi omogućili su da album u relativno kratkom vremenskom roku bude završen. Samo snimanje trajalo je oko mesec dana, a miks i mastering nešto kraće od mesec dana. Produkciju i miks i mastering potpisuje Predrag Pejić, s tim da smo mu mi dosta pomogli oko miksa – proces u kom je i jedna i druga strana mnogo naučila.“
O izboru pesama za album govori kao o jednom od najzahtevnijih delova rada, jer je bend imao više materijala nego što je moglo stati na jedno izdanje.
„Pesme su nastajale vremenom, bez nekog pritiska. Pre ulaska u studio imali smo ih mnogo na čekanju. Bilo je veoma teško izdvojiti favorite za album, ali smo nekako uspeli. Pesme koje su nam se u trenutku odabira činile kao najzanimljivije su ušle u finalni izbor, ostale ćemo doraditi i pripremiti za sledeći album. Jedna pesma je nastala u procesu snimanja albuma i na nju posebno obratite pažnju – ‘Ispod kreveta’.“
Govoreći o autorstvu i načinu rada u bendu, objašnjava da ideje najčešće nastaju individualno, ali se dalje razvijaju zajednički.
„Većinu tekstova i muzike sam napisao ja, a u određenim pesmama, poput ‘Ne idi’, ‘Bez briga i bez pameti’, ‘Kaćina’, su mi oko pisanja muzike i teksta pomogli Katarina Pivnički i Nemanja Radosavljević. Većinu stvari pišem sam, a aranžmane radimo zajednički na probama ili u studiju. Pesme pišem tako što pronađem zanimljiv ritam i akorde za koje smislim muziku, a kasnije na muziku prilepim tekst koji vrlo lako izlazi iz mene kad je muzika inspirativna. Muzika mi je najvažniji faktor u pesmi – ako je ona dobra, tekst će ispratiti kvalitet iste.“
Govoreći o temama koje obrađuju, kaže da se u pesmama prepliću lična iskustva i širi društveni kontekst.
„Često se u pesmama postavim u ulogu pasivnog učesnika određene radnje, ljubavne priče. Ipak, na albumu se pronašao prostor za opis onoga što mladi u Srbiji žive, osećaju i vide svaki dan. Nema neke konstante teme koja zaokružuje i povezuje sve pesme na albumu.“
Kada je reč o poziciji benda na sceni, ukazuje na razliku između podrške koju imaju lokalno i izazova na širem tržištu.
„Na lokalnom nivou uživamo ogromnu podršku, ipak na nivou Srbije, kao i mnogi autori nemamo dovoljno glasne zvučnike da nadjačamo kič i šund koji se potura kao ideal koji se nekritički konzumira i uvlači pod kožu omladine i društva.“
Govoreći o radu na spotovima, naglašava značaj saradnje sa timom koji razume njihov senzibilitet.
„Snimanje spota za pesmu ‘Ne idi’ je bilo veoma dinamično, ali kada imamo sjajnu ekipu iza kamere nemamo nekih briga. Gordana Adamov i Miloš Sadžakov ni ovaj put nisu razočarali. Oni znaju da prepoznaju i vide slike koje se nama vrzmaju po glavi kada slušamo našu muziku, uklapajući to sa našom prirodom i senzibilitetima. Sigurni smo da će biti još spotova koje ćemo sa njima odraditi.“
Govoreći o vizuelnom identitetu i podršci, kaže da su toga svesni, ali da im fokus i dalje ostaje na muzici i tekstovima.
„Svesni smo važnosti vizuelnog identiteta, primećujemo da nekada nije ni važno kakva je pesma ako je izvođači izvode u svetlećim odelima. Ipak, još uvek nismo postali dovoljno svesni važnosti vizuelnog identiteta, još uvek smo na toj nebitnoj stanici muzike i tekstova. Album su finansirali izdavači, pa to izdvajamo kao najvažniji oblik podrške bez kog se album verovatno nikada ne bi desio. Sa lakoćom smo izneli ceo proces i prepoznali sve pozitivne i negativne dimenzije zajedničog rada u studiju, što će nam omogućiti efikasniji rad u budućnosti.“
Na pitanje šta im je bilo najteže tokom rada, odgovara kroz šalu.
„Najteže je bilo hraniti se zdravo i odoleti iskušenjima pekare i brze hrane kada su nam to najbliže tačke za obedovanje.“
U narednom periodu planiraju da album predstave kroz nastupe širom Srbije i da se publici van Bečeja predstave u što većem obimu.
„Album ćemo predstaviti kroz mnoštvo nastupa i promocija. Malo ćemo o’laditi sa bečejskim svirkama kako bismo se upoznali sa ostatkom Srbije. U Bečej se vraćamo sa nekim ozbiljnijim i većim nastupom.“
Povezane vesti:
Bečejski „Maršali”: Bakini filteri, Divljan, Tito i pojačala u svakom akordu
Maršali prikupili 70.000 dinara za pomoć dečacima obolelim od Dišenove mišićne distrofije
Ponos Bečeja: Maršali doneli osveženje – za pobedu možda sledeće godine?
