Foto: 16. SO Bečej / Webinfo
Šesnaesta sednica Skupštine opštine Bečej trajala je tri i po sata i protekla je u raspravi o stanju javnih preduzeća, komunalne infrastrukture i bezbednosti pojedinih ustanova. Pred odbornicima se našlo 17 tačaka dnevnog reda, a sednici je prisustvovalo 28 od ukupno 36 odbornika.
Zasedanje je uživo i besplatno prenosio portal Webinfo, koji od oktobra 2025. godine redovno obezbeđuje direktne prenose sednica Skupštine opštine Bečej. Snimak možete pogledati OVDE.
Sve tačke dnevnog reda na kraju su usvojene, ali je rasprava otvorila niz konkretnih pitanja o odgovornosti, prioritetima i načinu upravljanja opštinskim sistemom.
26 odsto realizacije Fonda i pitanje: „Čime nas trujete?“
Foto: Odbornik Milan Bokun
Izveštaj o radu budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2025. godinu pokazao je da je plan realizovan u obimu od 26 procenata.
Odbornik Samo lokalno Milan Bokun ukazao je da se u materijalu vidi niz nerealizovanih aktivnosti, među kojima su monitoring kvaliteta vazduha i program praćenja koncentracije alergenog polena.
„Ljudi koji žive pored kanala i prečistača nemaju nijedan podatak o tome kakav vazduh udišu. Ako monitoring nije urađen, onda građani nemaju osnovne informacije o sopstvenoj životnoj sredini“, naveo je Bokun.
Osvrnuo se i na program praćenja polena, navodeći da za tu aktivnost nema javno dostupnog izveštaja, iako su sredstva izdvajana.
U završnici izlaganja ocenio je da zaštita životne sredine ne sme da bude formalna budžetska stavka bez konkretnih rezultata.
Deponija: još godinu dana prostora
U raspravi o programu poslovanja JP „Potisje–Bečej“, centralna tema bilo je stanje deponije. Prema podacima iz materijala, slobodan kapacitet postoji za period od godinu do godinu i po dana.
„Za godinu dana ćemo se hvatati za glavu ako se ništa ne preduzme. Transfer stanica se godinama pominje, ali konkretnih pomaka nema“, rekao je Bokun.
On je ukazao i na smanjenje planiranih prihoda od kabastog otpada, kao i na pitanje da li su sve obaveze prema preduzeću izmirene.
Direktorka Potisja, Aleksandra Rajić odgovorila je da je izgradnja transfer stanice pitanje koje se tiče i preduzeća i osnivača, te da će se preduzimati koraci ka rešavanju tog problema. Objasnila je i da je do smanjenja prihoda došlo zbog promena u strukturi velikih klijenata.
„Toplana“: subvencija od 65 miliona i porez na dobit
Bokun je ocenio da se preduzeće godinama nalazi u ozbiljnim problemima i da planovi ne odražavaju realno stanje.
„Bez subvencije od 65 miliona dinara preduzeće bi imalo ogroman deficit. Ovako se stvara suficit na papiru, a onda se plaća porez na dobit koju realno niste zaradili“, rekao je Bokun.
On je naveo da je posledica takvog finansijskog modela obaveza plaćanja poreza na dobit u iznosu od oko 4,5 miliona dinara.
Takođe je postavio pitanje nesrazmere između smanjene potrošnje vode i povećane potrošnje soli u sistemu, tražeći dodatno obrazloženje.
„Komunalac“: nadzorni odbor i polemika sa predsednikom opštine
Kod programa JP „Komunalac“, Bokun je ukazao da nadzorni odbor nema trećeg člana, što je, kako je naveo, konstatovala i Državna revizorska institucija. Polemika se potom proširila na stanje javnih površina i seču stabala, nakon čega se u raspravu uključio predsednik opštine Vuk Radojević.
„Dokle god je opozicija u Bečeju ovakva i dok je vi predvodite, SNS ima jednu ugodnu poziciju“, rekao je Radojević obraćajući se Bokunu.
U replici, Bokun je ocenio da se izbegava suština pitanja i da se rasprava preusmerava sa konkretnih problema.
„Vodokanal“: tri miliona evra ulaganja, gubici 62 odsto
Foto: Jovan Ječanski
Kod JP „Vodokanal“ otvoreno je pitanje gubitaka u mreži, koji prema navodima iz materijala iznose 62 procenta.
„Uložena su tri miliona evra, a gubici su i dalje 62 odsto. Da li je makar za jedan procenat smanjen gubitak?“, upitao je Bokun.
Direktor Jovan Ječanski naveo je da su realizovana 27 projekata i da rešavanje magistralne mreže zahteva ogromna sredstva.
„Jedan metar cevi trenutno košta oko 100 evra. Sa sredstvima koja su uložena moguće je rešiti oko deset odsto magistralne mreže“, rekao je Ječanski, ocenjujući da je problem sistemski i dugoročan.
Predsednik opštine ponovo je reagovao, navodeći da je u pitanju „demagoški pristup opozicije“.
Muzej: zabrana korišćenja i narušena statika
Jedna od najozbiljnijih tema otvorena je tokom rasprave o programu rada Gradskog muzeja.
Odbornica Samo lokalno Iva Hromiš citirala je delove samog plana rada, u kojima se navodi da je jedna zgrada muzeja dobila zabranu korišćenja, dok je centralna zgrada u izuzetno lošem stanju — sa poremećenom statikom, oštećenom krovnom konstrukcijom i pukotinama.
„Zaposleni sede u objektu u kojem je statika poremećena. Da li čekamo da se nešto desi pa da reagujemo?“, upitala je Hromiš.
Direktor muzeja Tojzan Akoš nije ulazio u detaljnu raspravu o stanju objekta, ali je pojasnio da stavka u budžetu označena kao „informisanje“ ne podrazumeva oglašavanje, već štampanje kataloga, monografija i stručnih izdanja koja su dostupna građanima.
Narodna biblioteka: pohvala, ali i primedba na besplatno učlanjenje
Tokom rasprave o programu rada Narodne biblioteke Bečej, odbornica Iva Hromiš najpre je pohvalila rad ustanove i prepoznavanje inkluzije kao vrednosti u samom planu.
Međutim, ukazala je na nelogičnost: osobe sa smetnjama u razvoju i invaliditetom navedene su kao prioritetna grupa, ali nisu eksplicitno obuhvaćene programom besplatnog učlanjenja.
„Ako su prioritet, onda to mora biti vidljivo i u konkretnim merama. Ne može da stoji u opštim ciljevima, a da se ne vidi u delu o besplatnoj članarini“, navela je Hromiš, dodajući da izostavljanje dece u inkluziji ne sme da ostane samo „tehnička greška“.
Direktorka Đianta Lovaš odgovorila je da biblioteka redovno uključuje decu sa smetnjama u razvoju u sve programe, takmičenja i radionice, te da je reč o propustu u formulaciji dokumenta, a ne o suštinskom isključivanju.
Turistička organizacija: kritika prioriteta i transparentnosti
Foto: Vuk Radojević
Odbornik Milan Bokun podsetio je da je imenovanje Ferenca Edvina na mesto direktora Turističke organizacije opštine Bečej bilo jedno od retkih za koje se nije protivio, navodeći da se zbog te odluke danas „kaje“. Kritika, kako je naveo, nije usmerena samo na pitanje dvorca Fantast, već i na, po njegovim rečima, nedovoljno transparentan rad Turističke organizacije i nejasne prioritete u programu rada za 2026. godinu. Fantast je ipak izdvojen kao simbol šireg problema.
Bokun je ocenio da je objekat zapušten, da je zarastao i ruiniran, te da se u programu rada gotovo i ne pominje, uprkos tome što predstavlja jedan od ključnih turističkih potencijala opštine.
Direktor Ferenc Edvin bio je prisutan na sednici, ali se nije javio za reč niti je odgovorio na iznete primedbe.
Na kritike je reagovao predsednik opštine Vuk Radojević, navodeći da je Fantast vraćen Matici srpskoj restitucijom i da opština nema vlasničku nadležnost nad objektom, te poručio da se javnost ne sme dovoditi u zabludu oko odgovornosti.
„Đido“ i besplatna sala: „Prebolite to“
Foto: Iva Hromiš
Raspravu o planu rada Sportskog centra započela je odbornica Iva Hromiš, koja je, pored pitanja bezbednosnih uslova u sali (broj izlaza, protivpožarna dozvola, stanje parketa), posebno otvorila pitanje ovlašćenja direktora za donošenje odluke o besplatnom ustupanju sale, kao i kriterijuma po kojima se takve odluke donose. Ukazala je na nedoumicu da li su svi korisnici u jednakom položaju kada je reč o korišćenju prostora bez naknade.
Na njene primedbe reagovao je direktor Sportskog centra Milan Onjin, koji je odbacio navode da je odluka sporna. On je istakao da je ugovor sa KUD-om „Đido“ zakonit i da je reč o društvu sa višedecenijskom tradicijom u Bečeju.
„Ako sam ja direktor, onda sam i kompetentan da sklopim legalan i validan ugovor. Đido je kulturno-umetničko društvo kroz koje su prošle generacije dece. Ako bude trebalo, sledeći put ću iz svog džepa da doniram za njihov koncert“, poručio je Onjin.
U raspravu se potom uključio predsednik opštine Vuk Radojević, navodeći da svi sportski klubovi imaju besplatne termine i da je praksa ustupanja sale legitimna.
„Svi sportski klubovi imaju besplatne termine. Prošle godine kada smo dali studentima da prenoće? To ne spominjete. A kada je u pitanju Đido, onda je to problem. Đido je stub i simbol Bečeja, prepoznat i van naše sredine“, rekao je Radojević.
Dodao je i da KUD „Đido“ puni halu i da ima podršku opštine.
„Napuni halu. Pun Sportski centar Bečej dođe da gleda Đido. Ako vam smeta što su dobili salu besplatno — to morate da prebolite.“
Nakon polemike i kraćih dobacivanja, rasprava je zatvorena i prešlo se na glasanje.
Dom kulture u Mileševu prelazi u javnu svojinu
Sednica je završena usvajanjem odluke o pribavljanju Doma kulture u Mileševu u javnu svojinu opštine Bečej.
„Ovim izlazimo u susret višegodišnjim zahtevima meštana. Dom kulture ostaje mesto okupljanja svih stanovnika Mileševa“, rekao je Radojević.
Odluka je doneta jednoglasno, sa 26 glasova „za“.
Po završetku tačaka dnevnog reda, pokrenuto je i proceduralno pitanje kvoruma, nakon čega je izvršena prozivka i sednica je formalno zatvorena.
