Govorni jezik svake zajednice nosi svoje specifičnosti, a Novobečejci nisu izuzetak kada je u pitanju to kako lokalni izrazi mogu postati deo svakodnevnog govora, iako su gramatički neispravni.
Reči poput „batkovi” umesto „bataci” i „majca” umesto „majica” samo su neki od izraza koji su se toliko ukorenili u govoru da ih mnogi meštani koriste bez razmišljanja. Te reči, iako šarmantne i deo lokalnog identiteta, često izazivaju zbunjenost kod onih koji nisu iz tog kraja.
Na primer, izraz „batkovi” potiče od nepravilne upotrebe množine. Umesto ispravnog „bataci”, ustalio se oblik „batkovi”. Slično tome, reč „majca” umesto „majica” često se koristi u svakodnevnom govoru ne samo u Novom Bečeju već i u drugim sredinama, što ukazuje na širu jezičku pojavu u Srbiji.
Još jedan interesantan primer je upotreba reči „svinji” umesto „svinje” u izrazu „na prodaju svinji”, što takođe potiče od nepravilne upotrebe množine u lokalnom govoru. Kako kažu neki stariji meštani, ova upotreba je započela pitanjem „Imate li svinji?”, te je s vremenom postala uobičajena.
Ovakvi primeri su široko rasprostranjeni i postali su gotovo normativni u lokalnom jeziku. Međutim, ne radi se samo o individualnim slučajevima, već o širem fenomenu koji je duboko ukorenjen u lokalnoj kulturi. U tom kontekstu, zanimljivo je primetiti i slučajeve kao što su „petsta” umesto „petsto” ili „šesta” umesto „šeststo” – izrazi koji se koriste kada se govori o brojevima 500 ili 600.
Posebno zanimljiv fenomen može se uočiti i u mađarskom govoru u Novom Bečeju. Naime, u svakodnevnom govoru često se ubacuje slovo „ö” tamo gde mu mesto nije, pa umesto „elmentem” (otišao sam), čućemo „elmöntem”. Ovo ubacivanje glasa „ö” daje govoru specifičnu boju i može se smatrati jednim od lokalnih lingvističkih specifičnosti. Bilo bi interesantno istražiti zašto i od kada se to radi, kao i kako ovi lingvistički obrasci utiču na komunikaciju unutar multikulturalnih zajednica poput Bečeja.
Iako ovi lokalizmi čine govor Novobečejaca autentičnim i bogatim, važno je paziti na pravilan izgovor, posebno u formalnim situacijama. Jezik je živo tkivo koje se menja i prilagođava, ali razumevanje i očuvanje pravila književnog jezika ključno je za uspešnu komunikaciju i očuvanje kulturnog identiteta.
