U ponedeljak, 1. septembra je bilo deset meseci od tragedije u Novom Sadu, kada je usled pada nadstrešnice na železničkoj stanici stradalo 16 osoba. U Novom Bečeju i danas postoji 16 stabala likvidambara posađenih u njihovu čast, ali od njih je 13 zeleno i zdravo, dok su tri slomljena ili suva.
O tim stablima brine samo jedan čovek – 67-godišnji Horvát Rudolf. Zatekli smo ga i danas na Trim stazi, dok je zalivao redom svako od stabala. Od aprila je, kaže, došao oko petanest puta. Za jedno stablo mu treba najmanje 15 minuta, pa ceo posao traje satima, naročito tokom vrućih dana.
- Ja s njima pričam. Svako je imalo pločicu sa imenom stradalih u Novom Sadu, ali tih pločica više nema – nestale su ili su polomljene. Dva stabla su i slomljena, jedno se osušilo, ali svih 16 i dalje stoje ovde. I kada gledam i ta suva ili polomljena, za mene su ona jednako važna – kaže Rudolf.
Foto: Među stablima ima i onih koja su suva, slomljena i bez pločica
Njegova želja je da se na jesen obnove tri stabla koja se nisu primila, kako bi obeležje ponovo bilo celovito.
Dodaje da mu mnogo znači pomoć „Komunalca“ koji mu je obezbedio hidrantsku vodu i crevo, jer bez toga stabla ne bi mogla da opstanu.
Podsetimo, 15. aprila na inicijativu studenata i roditelja iz opštine Novi Bečej, uz podršku građana među kojima su bili Elvira Sič i Horvát Rudolf, posađeno je 16 stabala likvidambara. Svako drvo tada je ponelo ime jedne od žrtava, kao znak da tragedija od 1. novembra ne sme biti zaboravljena.
