Stari glinokop kod Novog Bečeja / Kolaž: snimci Zorana Trifunca
Članovi Udruženja ribolovaca Novi Bečej i drugi dobrovoljci već nekoliko noći pokušavaju da spasu ribu iz velike vodene površine nastale u nekadašnjem glinokopu iza bivše fabrike „Keramika“.
Zoran Trifunac iz Udruženja ribolovaca Novi Bečej rekao je za Webinfo da se voda sa ove lokacije ispumpava, zbog čega je njen nivo sve niži, dok se riba, usled visoke temperature vode i manjka kiseonika, naročito tokom noći podiže prema površini.
Prema njegovim rečima, ribu nije moguće izlovljavati mrežama zbog dubokog mulja i brojnih prepreka na dnu, pa volonteri čamcima izlaze na preostalu vodenu površinu i hvataju je meredovima. Akcija se uglavnom odvija noću, kada riba, u potrazi za kiseonikom, prilazi bliže površini i postaje dostupnija za spasavanje.
Trifunac navodi da u akciji učestvuje između 15 i 20 dobrovoljaca. Koriste čamce, meredove, pumpe za ubacivanje vazduha u vodu i agregat za osvetljenje, a spasena riba se, čim čamac stigne do obale, bez dužeg zadržavanja prenosi dalje.
Kako kaže, do sada je izvučeno više od hiljadu živih riba.
Spasavanje ribe iz starog glinokopa / Foto: Zoran Trifunac
Među njima su pre svega šarani, uključujući i krupne primerke vretenastog, odnosno divljeg šarana, ali i somovi i druge vrste koje su godinama nastanjivale ovu vodenu površinu.
Spasena riba se, prema Trifunčevim rečima, uz saglasnost vlasnika poseda prenosi u drugo jezero.
On procenjuje da je prikupljeno i oko tonu i po uginule ribe. Volonteri je meredovima skupljaju iz vode i mulja, dopremaju čamcima do obale i odvajaju od živih primeraka. Trifunac smatra da se u mulju nalazi još mnogo uginule ribe, ali naglašavamo da su navedene količine procene učesnika akcije, a ne rezultat zvaničnog merenja nadležnih službi.
Tokom više decenija ova vodena površina postala je stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Prema Trifunčevim rečima, oko nje se razvila trska, a područje su koristile čaplje, divlje patke, rode i druge ptice, kao i kornjače, žabe, zmije i druge životinje. Smanjivanje vodene površine zato, kako navodi, ne utiče samo na riblji fond, već menja i čitavo stanište koje se na prostoru nekadašnjeg glinokopa vremenom formiralo.
Poseban apel roditeljima
Trifunac je upozorio građane, a posebno roditelje, da deci ne dozvoljavaju da prilaze ovoj lokaciji.
Kako je objasnio, površina mulja na pojedinim mestima izgleda suvo i čvrsto, ali se ispod nje nalazi nestabilan sloj dubok i do tri metra, u koji se može propasti. Prema njegovim navodima, na ovoj lokaciji već je bilo opasnih situacija u kojima su deca upala u mulj, a jedno dete moralo je da bude izvučeno pomoću sajle.
Građani se zato pozivaju da ne ulaze na posed i da ne pokušavaju samostalno da spasavaju ribu.
Prema rečima Zorana Trifunca, reč je o privatnom posedu, a upravi kompanije „Polet“ zahvaljuje što je članovima udruženja omogućila pristup lokaciji i privremeno zaustavila pumpe kako bi mogli da spasu što više ribe.
„Uprava i vlasnik bili su korektni prema udruženju i izlazili su nam u susret. Svesni smo da ne možemo sve da spasemo, ali pokušavamo da sačuvamo ono što možemo“, rekao je Trifunac.
Webinfo je kompaniji „Polet“ uputio pitanja o razlozima i načinu ispumpavanja vode, zbrinjavanju uginule ribe, bezbednosti lokacije, planovima za ovaj prostor i ranije najavljivanom projektu rekultivacije.
Odgovor kompanije objavićemo po prijemu.
