-Žene u opštini Novi Bečej nisu dovoljno informisane i upoznate sa odredbama Zakona o radu i njihovim osnovnim pravima na radu, mehanizmima zaštite i institucijama kojima mogu da se obrate za pomoć - zaključak je javne akcije i sprovedene ankete među građanima i građankama Novog Bečeja tokom projekta “Otvoreno protiv diskriminacije i kršenja radnih prava” koji se finansira sredstvima Kancelarije za ljudska i manjinska prava. U okviru istog projekta realizovana je aktivnost prikupljanja priča osoba ženskog pola, koja su svoja iskustva na radnom mestu i procesu traženja posla, anonimno podelila.
-Osim toga, među ženama koje su želele da podele svoja iskustva vladala je i svojevrsna nezainteresovanost za takve stvari, jer kako su rekle - ne veruju da će im to pomoći i rešiti njihove probleme, već ih čak može dovesti i u nezgodnu situaciju i dobijanje otkaza – istakao je Kristijan Lukić, koordinator projekta i dodao da je cilj projekta informisanje, ali i ohrabrivanje žena da otvoreno pričaju o svojim iskustvima.
Portal Webinfo prenosi neke priče, a sve u cilju ohrabrivanja i osnaživanja žena i upoznavanja sa osnovnim radnim pravima, mehanizmima zaštite i institucijama kojima se uvek mogu obratiti za pomoć.
Put do stalnog posla “ide preko magacina”
Žena iz Kumana, stara 49 godina, jasno se priseća svog nemilog iskustva na novom poslu, iskustva za koje kaže da su verovatno “osetile mnoge žene koje ne žele da ostanu bez posla”.
-Počela sam da radim kao “zamena” za godišnji odmor, na period od tri meseca, a rečeno mi je ako se pokažem dobro, možda budem primljena i za stalno. Gazda je svakodnevno dolazio da nas obiđe, a pošto sam ja bila nova radnica, moje zaduženje bilo je da iz dvorišta doguram pred radnju naše biciklove. Kad god sam se nakon toga vratila u radnju, moje koleginice i gazde nije bilo. Stajala sam nasred radnje i čekala, a iz magacina se čulo cerekanje. Nakon povratka iz magacina, koleginica je bilo sva zajapurena i crvena u licu. Kažu, pravili su trebovanje -
Ova četrdesetdevetogodišnjakinja dodaje da je gazda nakon toga i nju poslao u magacin da proveri namirnice.
-Otišla sam, počela da brojim, i u tom trenutku mi je gazda prišao iza leđa. Prišao mi je sasvim blizu i počeo da mi duva u vrat. Osetila sam njegov dah. Ne mogu vam opisati kako sam se tada osećala i šta mi je sve prolazilo kroz glavu! Matori jedan, on će meni da duva u vrat - rekla je zgrožena i besna kumančanka i dodala - Verovatno je vaćarenje u magacinu bio deo posla i radnih obaveza, ali ne i za mene. Meni se ovo više nije ponovilo, ali kada su prošli godišnji odmori, gazda mi se zahvalio, ispratio me i rekao da mu za sada više nisam potrebna.
Ona zaključuje da zna šta je bila “cena posla”, ali da nije tako želela da se pokaže kako bi dobila stalan posao.
