Ljubljenje na francuski način dobilo je posle čitavog niza godina, odgovarajući glagol koji tačno opisuje šta se zbiva kada se ljubimo na francuski (odnosno firentinski) način
Da li ste čuli da neko danas pominje francuski poljubac? Ili poljubac na francuski način!? Vrlo retko. Poljupci su oslobođeni i stiče se utisak da se svi ljube po želji. Kako se kome prohte.
Međutim, nekada izraz francuski poljubac bio je veoma važan. Tajnovit i zagonetan. Raspaljivao je maštu ljubavno neukih pubertetlija. Govorio je o slobodnoj ljubavi, o nečemu vrlo ličnom, što se u javnosti ne može videti.
Pa ni na filmu. Jer, filmski poljupci bivali su na izvestan način zataškavani nekakvim komešanjem. Ni čuveni poljubac Ingrid Bergman i Kerija Granta iz Hičkokovog filma "Ozloglašena” (1946) nije bio slika i prilika pravog francuskog poljupca.
Dakle, šta, zapravo, znači francuski poljubac? To je poljubac najčešće romantične (ili pak isključivo seksualne) prirode u kojoj jezik igra važnu ulogu. Njime onaj koji ljubi dotiče jezik druge osobe, one koja je poljubljena. Da li će ta druga osoba odgovoriti na isti način, ne može se reći unapred. Od tog odgovora zavisi da li će poljubac biti potpuno francuski ili ne!
Francuzi su donedavno upotrebljavali izraz "baiser (embrasser) avec la langue", što doslovno znači "poljubiti jezikom".
Zanimljivo je da su pre nekoliko vekova Francuzi za francuski poljubac govorili da je zapravo "baiser florentin". Firentinski poljubac! Dakle, čitava priča o francuskom poljupcu ima apeninske korene.
Još u 17. veku objavljena je rasprava "Šta je to poljubac na firentinski način i odakle potiče”, a napisao je Venecijanac Loredano (1606–1661). Zašto kasnije Firentinci nisu zadržali "autorsko pravo” te su ovu ljubavnu veštinu prepustili Francuzima, moglo bi da pruži odgovor samo kakvo ozbiljno naučno istraživanje.
Ipak, treba znati da nije reč o izvornom (francuskom), već o prisvojenom ljubavnom znanju. A ko zna šta bi Kinezi imali da kažu tim povodom. Pre ili kasnije, ispostavi se da je sve izmišljeno u Kini. Ili u drevnom Egiptu.
Bilo kako bilo, francuski poljubac nadražuje usne, usta i jezik, tri oblasti vrlo osetljive na dodir, u stanju da pruže osećaj prijatnosti. Za razliku od ostalih poljubaca (pozdravni poljubac, prijateljski poljubac), francuski poljubac može da potraje. On je često dug, najčešće strastven, snažan. Budi seksualnu želju, ali i osećanje odvratnosti, bes, ukoliko je neželjen. U nekim kulturama je i zabranjen, neuobičajen.
Zanimljivo je istraživanje francuskog biologa Tijerija Lodea koji tvrdi da francuski poljubac ima posebnu namenu i ulogu: da istraži imunitet partnera uz pomoć pljuvačke. Doduše, razmena pljuvačke može da dovede i do bolesti, odnosno zaraze. Posebno kada je reč o zaraznoj mononukleozi, piše "Politikin Zabavnik".
Ponoseći se nadaleko čuvenom ljubavnom veštinom, posle vekova istraživanja, francuski filolozi došli su do odgovarajućeg glagola koji tačno označava ono šta se zbiva za vreme ljubljenja na francuski način.
"Galocher", to je novi izraz koji je ušao u francuski rečnik. U izdanju za 2014. godinu rečnika francuskog jezika "Pti Rober” (Petit Robert), u knjižarama od poslednjeg majskog dana ove godine, može se naći i glagol "galocher" - poljubac na francuski način.
Lorens Laport, jedan od urednika "Robera”, objasnio je da je reč o svojevrsnoj evoluciji jezika. Francuzi su do sada koristili mnogobrojne izraze kako bi opisali ovaj poljubac kao, na primer, "ljubiti se dugo usnama”, ali nije postojao samo jedan glagol. Iako nije postojala ta jedna reč, ne znači da način ljubljenja nije bio "u upotrebi”.
Inače, postoji više novih reči u rečniku francuskog jezika za 2014. godinu. I definicija braka je izmenjena. Reč brak ima sledeće objašnjenje: pravna zajednica muškarca i žene, ili dve osobe istog pola.
(MONDO)
