U petak, 1. marta, u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu, otvorena je izložba likovnih radova Agneš Đukičin pod nazivom “Buđenje”, a, istom prilikom, predstavljena je i knjiga Katie Vunderlin, “Beli klavir i mlinareva kći”.
Govoreći o izložbi “Buđenje”, Senka Vlahović je rekla: “Kada je u pitanju izložba slika Agneš Đukičin, ovde vidimo radove koji su, najčešće, rađeni u kombinovanoj tehnici. Tu su kombinovani akril, pastel, ima tu i kolaža, a kako sama autorka kaže, ovo je jedno njeno istraživanje, jedan njen prelaz sa figurativnog na apstraktno slikarstvo”. Ona je skrenula pažnju na to da je u radovima Agneš Đukičin prisutan motiv žene praćen motivima geometrijskih oblika, te da je upravo u odnosu između te dve grupe elemenata najbolje iskazan specifični senzibilitet Agneš Đukičin kao slikarke. “Ona je slikar izuzetno bujnog slikarskog temperamenta, slikar stvaralačke radosti i strasti i svojim radovima iskazuje ogromnu ljubav prema umetnsti i životu” zaključila je Senka Vlahović.
Direktor i osnivač Banatskog kulturnog centra, Radovan Vlahović, istakao je da su slike Agneš Đukičin, zaista, jedan vid istraživanja, ali je ukazao i na to da je napredak i umetnički rast očigledan i da je svaka sledeća bolja od prethodne. Komentarišući dostupnost izložbe novomiloševačkoj publici, on rekao: “Slike će biti izložene još, otprilike, dve nedelje. Verujem da će u toku sledećih dana učenici osnovne škole “Dr Đorđe Joanović”, zajedno sa svojim nastavnicima, doći, obići i da će pogledati slike gospođe Agneš Đukičin”. On je kazao i da je roman Katie Vunderlin interesantan jer je vezan za područje Banata i jer govori o sudbinama ljudi na ovim prostorima u turbulentnim godinama Drugog svetskog rata. Smeštena u Vršac, tokom Drugog svetskog rata, radnja prati mladu Matildu Miler, Folksdojčerku, Anu Fjodorovnu, rusku emigrantkinju, Stevana, komunistu i predstavnika buduće vlasti, a u romanu se pojavljuje kao jedan od likova i Josip Broz Tito.
Sama autorka naglasila je da je knjigu pisala gotovo dve godine trudeći se da bude istorijski što tačnija. Knjiga je napisana na nemačkom, u Švajcarskoj gde Katia Vunderlin i živi, a preveo ju je i objavio Banatski kulturni centar. Komentarišući reagovanja na njenu knjigu, ona je rekla: “Ima ljudi koji su oduševljeni, super što je tako tematizovana, a ima i onih koji sve to što ima neke veze s Nemcima ne smatraju toliko interesantnim. Imamo, dakle, dve različite kategorije ljudi”. Ona je dodala i da je temu dobila kao istinitu priču, te da joj nije bilo teško da napiše jedan ovakav roman.
