U utorak, 5. februara, u galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju, predstavljena je zbirka priča “Dreaming” Danijele Milosavljević.
Predstavljajući svoj književni prvenac, autorka kaže kako je inspiraciju za naslov pronašla u priči o filozofiji Aboridžina, starosedelaca Australije, koji veruju da je stvaran svet onaj koji je u snovima. Prema njenim rečima, ta filozofija naziva se “dreaming” i ne prevodi se. “Jedna od naslovnih priča ima isti taj naslov i ja sam odlučila da čitava zbirka dobije taj naziv iz tog razloga što na neki način simbolično predstavlja i ostvarenje mojih snova. Ova tema na neki način egzistira od mojih dvadesetuh godina. Svojevremeno svi omladinci su slušali Radio 202. Između ostalog, bio je jedan putopisac koji je pričao o filozofiji Aboridžina i to je meni toliko ostalo upečatljivo da sam tog trenutka dok sam pila kafu otcepila jedan deo novina i zapisala o toj filozofiji Aboridžina u čuvenoj rečenici koja kaže da Aboridžini kada se sretnu umesto pozdrava pitaju: Kakav je kvalitet tvojih snova? To je ostalo duboko pohranjeno u meni i to je moto kojim sam se ceo svoj život vodila, odnosno da čovek zaista treba da ima svoje snove i ciljeve i da treba da stremi ka njima”
Osim autorke, u predstavljanju knjige učestvovali su i Mirjana Štefanicki Antonić i Snežana Aleksić Stanojlović koje su i recenzentkinje ovog dela. Govoreći o knjizi, Štefanicki Antonić je rekla: “Danijela se u svojim pričama pita šta mi to sanjamo, da li stalno sanjamo ili ne sanjamo, a ja se kao recezentkinja knjige pitam da li je ona sanjala kada je zapisivala ove predivne priče. Priče su različitog sadržaja, nisu samo o snovima, spominju se i druge priče, vrlo su efektno napisane, sa već nekoliko promocija”
Agneš Đukičin, direktorka Narodne biblioteke Novi Bečej, ukazala je na značaj kratke priče u razvoju pisca kao stvaraoca: “Danijela koja nije direktno vezana za ovu profesiju se veoma hrabro upustila i napisala zbirku priča što je netipično, jer svi uglavnom pokušavaju, osim, naravno, sjajnih izuzetaka, odmah da kao svoje početničke radove prezentiraju romane. Da bi se do toga stiglo, da se odlično savladaju mnogi momenti potrebno je puno iskustva. Ne želim nikoga da obeshrabrujem, ali mislim da je ovo pravi način, da neko ko ozbiljno želi da se bavi pisanjem mora da prođe kroz određene faze i da je jedan od najtežih i najzahtevnijih upravo kratka priča. Biti dobar u pisanju priča je preduslov da bi se kasnije bavilo jednom složenijom formom”
Veče je upotpunila muzika Astora Pjacole u izvođenju klarinetiste, Saše Milosavljevića.
