Foto: Presek dostupnih merenja kvaliteta vazduha u Novom Bečeju (april–decembar 2025)
Podaci o kvalitetu vazduha u Novom Bečeju ukazuju na česta prekoračenja koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 i PM10 tokom 2025. godine, naročito u jesenjim i zimskim mesecima. Merenja su obavljana na lokaciji Čika Ljubina, u okviru građanske merne mreže, a dostupni podaci obuhvataju period od 26. aprila do 31. decembra 2025. godine, budući da je merna stanica postavljena krajem aprila.
Prema dostupnoj statistici, raspoloživost podataka iznosi 62 odsto, što znači da merenja nisu bila kontinuirana tokom celog perioda. Ipak, obim prikupljenih podataka dovoljan je za uočavanje jasnih trendova u kretanju zagađenja.
PM2.5 – sitne čestice sa najvećim zdravstvenim rizikom
Prosečna koncentracija PM2.5 čestica u posmatranom periodu iznosila je 22,1 µg/m³. Iako je to ispod godišnje granične vrednosti Evropske unije (25 µg/m³), značajno je iznad preporuka Svetske zdravstvene organizacije. Zabeleženo je 66 dana sa prekoračenjem dnevne EU granice, dok je prema strožim zdravstvenim kriterijumima broj dana sa povišenim vrednostima bio još veći.
PM10 – prašina i produkti sagorevanja
Kod PM10 čestica prosečna vrednost iznosila je 26,6 µg/m³, dok je maksimalna dnevna koncentracija dostigla 141,5 µg/m³. U posmatranom periodu evidentirana su 42 dana sa prekoračenjem dozvoljene dnevne vrednosti, i to bez podataka za prva tri meseca godine. Evropski propisi dozvoljavaju najviše 35 takvih dana u toku cele godine, što ukazuje da bi, uz celogodišnja merenja, taj broj mogao biti i veći.
Kada dolazi do najvećeg zagađenja
Grafički prikazi pokazuju relativno stabilne i niže vrednosti tokom proleća i leta, dok se naglo pogoršanje kvaliteta vazduha beleži od oktobra, sa najizraženijim pikovima u novembru i decembru. Ovakav sezonski obrazac karakterističan je za manja mesta tokom grejne sezone.
Najverovatniji izvori zagađenja
Stručna praksa i obrasci merenja ukazuju na nekoliko dominantnih izvora:
- Individualna ložišta – kućno grejanje na drva i ugalj, naročito u starijim i slabije izolovanim objektima, predstavlja glavni izvor PM2.5 i PM10 čestica tokom hladnih meseci.
- Sagorevanje biljnog otpada – povremeno spaljivanje granja, lišća i poljoprivrednih ostataka u jesen i zimu dodatno pogoršava kvalitet vazduha.
- Saobraćaj i putna prašina – lokalni saobraćaj, poljoprivredna mehanizacija i neasfaltirane površine doprinose povišenim koncentracijama PM10 čestica.
- Meteorološki uslovi – položaj grada na obali Tise ne garantuje stalno “provetravanje”. Tokom hladnih i mirnih dana česte su temperaturne inverzije, kada se zagađenje zadržava pri tlu i sporo razlaže.
Ograničenja podataka
Važno je istaći da se ovi podaci ne mogu tretirati kao zvaničan godišnji bilans, jer merenja ne obuhvataju celu godinu i potiču sa građanske merne stanice. Međutim, oni pružaju jasan uvid u učestalost zagađenja i sezonske obrasce, koji su od značaja za razumevanje uticaja na zdravlje stanovništva.
Iako nepotpuna, dostupna merenja ukazuju da problem zagađenja vazduha u Novom Bečeju nije zanemarljiv i da je najuže povezan sa grejnom sezonom i lokalnim izvorima emisija, a ne sa industrijskim postrojenjima.
