Evropski parlament usvojio mehanizam kojim je omogućeno vraćanje viza, između ostalog i Srbiji.
Evropski parlament u Strazburu je danas usvojio rezoluciju o uvođenju "zaštitnog mehanizma" koji Evropskoj komisiji daje pravo da režim EU bez viza za "šengenski prostor" ukine zapadnobalkanskim i drugim zemljama iz kojih bi naglo porastao broj lažnih azilanata ili bi došla u opasnost bezbednost država Evropske unije.
Poslanici parlamenta Evropske unije su, sa 631 glasom "za" i 94 protiv, usvojili rezoluciju koja Evropskoj komisiji daje mogućnost da na predlog nekih zemalja članica EU, a uz nalaze stručnjih tela i odobrenje većine članica u Savetu ministara Unije, samo u vanrednim situacijama privremeno ukine bezvizni režim nekoj zemlji.
To bi se, kako je predviđeno ovim mehanizmom, dogodilo kad bi, recimo, broj lažnih azilanata u razdoblju za šest meseci naglo porastao za preko pedeset odsto.
Samo na šest meseci?
Primenom mehanizma, zbog zloupotreba bezviznog režima vize bi nekoj zemlji mogle biti privremeno ponovo uspostavljene na pola godine, s mogućnošću da se ta mera produži za još devet meseci. Kao krajnju meru, ako ne bi bilo nikakve promene, Evopska komisija bi, uz saglasnost većine članica EU, ali tad i Evropskog parlamenta, mogla neku zemlju vratiti na "crnu šengensk listu".
Poslanica Tanja Fajon, koju je podržao i poslanik Zelenih Danijel Kon-Bendit, prethodno je zatražila da se usvajanje ove rezolucije odloži i da se rezolucija preispita jer u ovakvom vidu znači da se EP odriče svojih ovlašćenja i takođe nanosi se šteta odnosima EU sa zemljama Zapadnog Balkana.
Predlagač rezolucije Eduardo Mera je to opovrgao, rekavši da mehanizam ne znači da se EP odriče svojih ovlašćenja po temeljnom aktu EU, Ugovoru iz Lisabona, pošto se predviđa mogućnost da Savet ministara samo privremeno uvodi ograničenja bezviznog režima, jer bi za vraćanje neke zemlje na "crnu šengensku listu" bila nužna saglasnost EP.
Zaštitni mehanizam bi se primenio ako bi iz neke zemlje došlo do velikog priliva ilegalnih imigranata, odnosno ako bi bio ugrožen "javni red" ili, ako bi zbog terorističke pretnje bila dovedena u pitanje bezbednost u pojedinim državama, odnosno EU u celini.
Mehanizam bi pravno mogao biti usvojen na sledećem sastanku Saveta ministara EU za pravosuđe i unutrašnje poslove ovog ili idućeg meseca, a stupa na snagu pošto bude objavljen u Službenom listu EU.
Prema tvrdnjih nekih poslanika EP, u EU ima šest zemalja koje bi već bile sklone da se mehanizam primeni na neku od zapadnobalkanskih zemalja, a tu se izgleda uglavnom cilja na Bosnu i Hercegovinu.
Fejon: Srbi, ne brinite
Tanja Fajon poručila je da ne postoji opasnost da na zemlje Zapadnog Balkana uskoro bude primenjen ovaj mehanizam, uključujući i Srbiju. Fajon je ocenila da ishod današnjeg glasanja u EP o tom mehanizmu "ozbiljno ugrožava politiku viza EU i odnose sa susedstvom, a pogotovo zemljama Zapadnog Balkana". Ona je upozorila da je usvojeni mehanizam "štetan i opasan".
Trenutno bi, ipak, veoma teško moglo doći do primene ovog mehanizma zato što iz poslednjeg izveštaja Evropske komisije, sačinjenog i na osnovu podataka zemalja članica EU, proizlazi da je u januaru ove godine broj lica iz zemalja Zapadnog Balkana koja zloupotrebljavaju bezvizni režim i potpuno neosnovano traže politički azil, opao za 44 odsto u odnosu na januar prošle godine.
Lažni azilanti sa Zapadnog Balkana najčešće nastoje da bez ikakvog osnova dobiju materijalne povlastice, predviđene postupkom za odobravanje azila, u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji, Luksemburgu, kao i Švajcarskoj, koja nije članica EU, ali je uključena u "šengenski prostor" bez granica Evropske unije.
(MONDO)