S obzirom da je proces restitucije počeo da daje svoje prve rezultate u Srbiji, ovih dana je učinjen prvi korak ka kasnijem kvalitetnom rešenju pitanja nasledstva grofa Rohoncija na Bisernom ostrvu.
Na poziv naslednika pomenutog imanja američko-mađarskog državljanina Kristijana Šauške, delegacija opštine Novi Bečej u sastavu predsednik Skupštine opštine Srđan Glavaški, njegov zamenik Miljan Isakov i pomoćnik predsednika opštine zadužen za poljoprivredu Zoran Pušić, posetila je u susednoj Mađarskoj posed praunuka grofa Rohoncia. Bio je to, u pravom smislu reči, radni sastanak, gde su se Novobečejci upoznali sa posedom pod vinovom lozom u vinogorju kraj mesta Vilanj nedaleko od Mohača, proizvodnim kompleksom i tehnologijom za proizvodnju kvalitetnih vina firme Šauška.
- Ovo je izuzetan kompleks s potpuno novom tehnologijom i bilo bi izuzetno kada bi se tako nešto realizovalo i na Bisernom ostrvu. Ali, opština nema nikakve nadležnosti u procesu restitucije. Naše je da čekamo odluku Agencije za restituciju i ako i kada gospodin Kristijan Šauška postane vlasnik pradedovine, onda postanemo mogući partneri u realizaciji njegove želje da povrati sjaj imanja na Bisernom ostrvu. Dobro je da smo uspostavili prvi kontakt, očekujemo uskoro gospodina Šaušku da nas poseti u Novom Bečeju i da u obostranom interesu nastavimo razgovore oko revitalizacije dela Bisernog ostrva, rekao nam je posle razgovora u Vilanju Srđan Glavaški.
Posrednik pomenutog radnog sastanka bio je direktor novosadskog preduzeća „Euro-Pan“ Bora Gvozdenac, koji je 2005. godine zaključio ugovor s Ministarstvom poljoprivrede o pravu korišćenja zemljišnog kompleksa od 224 hektara na Bisernom ostrvu, dela imanja grofa Rohoncia, na 20 godina. Međutim, Bora Gvozdenac, kojeg je Kristijan Šauška ovlastio da kompletira materijal vezan za povraćaj imovine i polovinom septembra ga preda Agenciji za rastituciju, je u sporu sa državom vezan za pomenuti Ugovor.
- Gospodin Kristijan Šauška je zainteresovan da u pradedovinu na Bisernom ostrvu investira između dva i tri miliona evra, kako bi površinu od 375 hektara, koja je 1946. godine oduzeta njegovoj porodici, uredio za vinski turizam, a proizvodnju vina sorte „muskat krokan“ izdigao na najviši tehnološki proces i usmerio na svetsko tržište, uključio se u razgovor Bora Gvozdenac.
Domaćin radnog sastanka dočekao je goste u poslono-proizvodnom objektu okruženom plantažom vinograda, koji se prostire na šest hektara nedaleko od Vilanja, i nije krio zadovoljstvo što je uspostavljen prvi direktan kontakt s Novobečejcima.
- Sada uzgajamo vinovu lozu na oko 90 hektara, ali to ne zadovoljava proizvodne kapacitete i zato imamo manje kooperante od kojih kupujemo grožđe. Upravo iz tog razloga krčimo prostor površine 62 hektara na kojem će biti podignut novi zasad vinograda. Sada godišnje proizvedemo 500.000 litara kvalitetnog vina.
Ozbiljno razmišljam da slično uradim i na Bisernom ostrvu. Stari zapisi govore da je u vreme grofa Rohoncija i njegovih naslednika imanje na Bisernom ostrvu, u čijem središtu je bio dvorac s pratećim ekonomskim delom za proizvodnju vina, voća i povrća, bilo pravi raj na zemlji. Uz određeno razumevanje države, vezano za brzinu rešavanja predmeta za povraćaj imovine, mnogo toga bi, uz finansijsku inekciju i poslovno iskustvo Kristiana Šauške, moglo da bude kao pre.
Oronuli dvorac i podrumi bi se revitalizovali u turističke svrhe, a iz temelja bi se izgradio novi poslovno-proizvodni prostor. Bilo bi to preduzeće sa pedesetak stalno zaposlenih radnika, a bio bi angažovan i znatan broj sezonaca. Prema nekim prognozama, samo od izvoza vina bi se godišnje inkasiralo oko dva miliona evra, a tome valja dodati prihode i od vinskog turizma, koji bi se brzo razvio.
izvor: Dnevnik