Četvrtak, 27. oktobar bio je četvrti dan ovogodišnjeg festivala komedije “Jovan Knežević Caca” koji se osmi put održava u Novom Bečeju.
Program četvrtog festivalskog dana počeo je dečijom predstavom “Priča o dva slova” dramske grupe osnovne škole “Nikola Vukićević” iz Sombora. “Priča o dva slova” autorski je rad Renate Cvetkov koja potpisuje i režiju. Ovo je priča o lepoj Juli, kćeri pokojnog prote, čije srce pokušava da osvoji mladi Romeo. Očigledno, u pitanju je svojevrsna adaptacija Šekspirovog komada “Romeo i Julija”. Izmeštena u Vojvodinu, sa mnogo bliskih i prepoznatljivih elemenata, ova predstava veoma je dobro komunicirala sa publikom koju su činili novobečejski osnovci. Među interesantnijim elementima predstave, svakako, spadaju i velika ekipa od oko tridesetak učesnika koju, pored glumaca, čine i muzičari instrumentalisti, plesači, ritmičke gimnastičarke i mnogi drugi. Ovo je 
posebno interesantno jer je celokupna ekipa sačinjena od osnovaca.
Duhoviti dijalozi, kreativna i neočekivana scenografska i kostimografska rešenja i interesantan izbor muzike naišli su na dobar prijem kod naših osnovaca. Nekoliko dramskih elemenata u samoj radnji dali su ovoj predstavi preko potreban kontrast kojim su komični elementi još jače istaknuti. Bez sumnje, ambiciozan poduhvat pun entuzijazma koji je dao željeni rezultat.
Kasnije istog dana, od 19 časova i 30 minuta, na velikoj sceni, pozorište iz Smederevske Palanke igralo je predstavu “Tetovirane duše” prema tekstu Gorana Stefanofskog, a u režiji Fuada Tabučića. Iako žanrovski ne spada u komedije, predstava je našla mesto pred novobečejskom publikom. Kroz seriju dramskih slika, gotovo kratkih rezova, ispričana je priča 
o ljudima i sudbinama rasutim po svetu i izgubljenim u dešavanjima. Dok glavni lik, Vojdan, naučni saradnik, sprovodi etnološko istraživanje u kraju gde je njegov otac emigrirao i posle dugo živeo, on upoznaje ljude koji pamte njegovog oca i korak po korak saznaje deliće priče o njemu. Tu on upoznaje plejadu živopisnih, ali istovremeno i sumornih likova. Altanu, ostarelu šankericu, Kolju, starca razočaranog u život u emigraciji, Ružu, devojku neobične i kontradiktorne prošlosti i Cimbru, najboljeg diplomca ulične škole života. Prolazeći kroz trnovit put samospoznaje, on, na koncu, saznaje i pravu istinu o svome ocu, gubeći svaku iluziju koju je godinama nosio u sebi. Svako novo saznanje i svaki novo breme koje opterećuju likove ostavljaju im ožiljke na duši koji su dočarani kroz scenu sna u kome nepoznati majstor tetovaže tetovira dušu glavnom junaku.
Težinu dramskog teksta dodatno potcrtava gotovo pusta scena na koju se sa promenom slika unosi i iznosi pokoji element. Hladna, bleda svetla, veliko, belo platno na kojem se ocrtavaju senke u pozadini i melanholična muzika Vlatka Stefanovskog samo doprinose osećaju usamljenosti i međuljudske otuđenosti.
Tokom okruglog stola održanog posle predstave bilo je reči upravo o tome koliko je ovaj tekst kompleksan i koliko ovakva postavka zahteva od glumca. Ipak, čini se da su glumci iz Smedervske Palanke bili i više nego dorasli zadatku. Ovom prilikom, proglašena je i prosečna ocena po mišljenju publike i to 4.13, dok je kao najbolja glumica, takođe, po mišljenju publike, bila Sanja Dojčinović koja je tumačila ulogu Klodije.
Na programu festivala u petak, 28. oktobra su “Uspavana Štrecilija”, predstava za decu Gradskog pozorišta Jagodina koja počinje u 16˛časova i komedija “Ljubavno pismo” po tekstu Koste Trifkovića, a u izvođenju Pozorišta amatera Batajnica - Sklonište u teatru.