Kako prirodni rezervat Slano Kopovo pomaže razvoju Novog Bečeja ? odgovarano je u okviru IPA projekta koji opština Novi Bečej sprovodi sa partnerima iz Čojošpaloša i Kiškunšaga kroz predstavljenu monografiju o Slanom Kopovu i rezultatima međunarodne saradnje
Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo jedan je od najvećih potencijala u turističkoj ponudi Novog Bečeja. Kao jedno od najvažnijih slanih močvarnih staništa bitnih za očuvanje halofita, koje su u iščezavanju u Panonskoj niziji i koje obezbeđuje opstanak za više od 30.000 jedinki pataka, gusaka, ždralova i šljukarica u periodu reprodukcije ili migracije, biser je ne samo novobečejske već i turističke ponude Vojvodine. U okviru IPA projekta “Otkrivanje zaboravljenog kulturnog i prirodnog nasleđa u mađarsko-srpskom pograničnom regionu”, koji opština Novi Bečej sprovodi sa partnerima iz Čojošpaloša i Kiškunšaga, došlo se i do prezentacije rezultata koje su istraživanja iznedrila. U galeriji “Selo” Doma kulture u Novom Bečeju sumirani su utisci i rezulatati ovog projekta, a sažeti su i predstavljeni u monografiji o Slanom Kopovu.
Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej, kaže da je opština bila partner u ovom projektu: „ Slano Kopovo je biser turištičke ponude Vojvodine i opština Novi Bečej je napokon počela to i da koristi. Pored toga što su urađena istraživanja, deo ovog projekta je bio i karneval ždralova gde su po prvi put naši sugrađani mogli organizovano da odu do Slanog Kopova, da pogledaju sve ptice i druge životinje koje tamo žive. Isto tako smo i napravili karneval gde su naši najmlađi sugrađani prošetali maskirani u zdralove ulicama našeg grada. Slano Kopovo je sada postala turistička ponuda ne samo Novog Bečeja već cele Vojvodine. Mislim da ćemo imati posetilaca tokom cele godine, pogotovo u zimskom delu godine kada ih je Novi Bečej imao manje.“
Milan Knežev, koordinator ovog projekta bio je domaćin u Domu kulture, a u programu koji je trajao oko 2 časa, mogle su da se čuju prezentacije o Slanom Kopovu koju je održala Silvija Šimonček, iz tima koji implementira projekat, kao i prezentacije Departmana za biologiju i ekologiju i Departmana za geografiju, turizam i ugostiteljstvo Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada kojima su predstavljeni rezultati istraživanja. Prezentacije su održali i predstavnici partnera iz Čojošpaloša i Kiškunšaga. Detaljnije o samom projektu je rekao Milan Knežev, koordinator: “Projekat je zamišljen da bude promocija Slanog Kopova, da se proširi saznanje o njegovim vrednostima i o njegovoj upotrebi za razvoj turizma Novog Bečeja. Projekat smo razvili zajedno sa mađarskim partnerom. Njima je intersantna kulturna baština, odnosno rudnik ritskog krečnjaka koji se nalazi pored naselja Čojošpaloš. Nacionalni park Kiškunšag je taj rudnik obeležio i održava ga kao posebno značajnu tačku za kulturno i prirodno nasleđe. On se nalazi pored slanog jezera koje je slično Slanom Kopovu. Cilj projekta je širenje saznanja o Slanom Kopovu i mi smo u okviru toga radili nekoliko aktivnosti. Jedna od aktivnosti je bila radionica sa decom. Decu smo izveli na Slano Kopovo, pokazali njegove vrednosti i uključili ih u aktivnosti vezane za samo Kopovo. Zatim smo imali fotosafari, u okviru kog smo pozvali fotografe iz okruženja i rezultat toga je ova izložba oko nas. Zatim, konačno smo obeležili Slano Kopovo kako treba, postavili smo bilborde.”
Ovaj projekat se sada završava, a sledeće godine se otvara novi IPA projekat. Da li će se nastaviti sa istim ili će se početi sa nekim drugim projektom, to zavisi od projektnih partnera, kaže Knežev. Silvija Šimonček, biolog zaposlen na Slanom Kopovu, kaže da joj je omiljeni deo projekta bio rad sa decom u okviru radionica koje su održane. Deca su tada imala priliku da se malo upoznaju sa naukom, pticama, mikrobiologijom, a mogla su da ispolje i svoje kreativne sposobnosti, u smislu pravljenja origamija, ždralova. “Pravili su i hranili ptice, čuli su zašto je to bitno pogotovo u ovom zimskom periodu. Otišli su kući sa jednim znanjem više. Čula sam da su svi koji su učestvovali u radionici napravili hranilice za ptice i da ih sada hrane.” – kaže Šimončekova i dodaje: “Izuzetno sam zadovoljna, zato što su ovi IPA projekti izuzetno teški za pisanje. Prošli smo, znači da smo napisali jedan kvalitetan program i projekat. Drugo, izuzetno su zahtevni projekti za implementaciju, puno pravila, deklaracija. Pored naših zakona koje moramo da poštujemo, takođe moramo da poštujemo određena pravila EU.”
U holu Doma kulture mogli su se videti i predmeti i suveniri koje su izložili naši dobro poznati lokalni majstori rukotvorina. O razvoju turizma u opštini Novi Bečej i svojoj ulozi u njemu, rekli su sledeće:
Dobrivoj Rajić, preduzetnik: “ Ujedno je ovo i predstavljanje moje zanatske radnje, nekih proizvoda koje mi radimo, a i predstavljanje konjičkog kluba “Vranjevo” Novi Bečej. Meni ovo kao preduzetniku i ne znači toliko. Imam malo kupaca iz samog Novog Bečeja, ali za razvoj konjarstava u Novom Bečeju znači puno. Razlog je to što smo ove godine imali razne manifestacije u kojima je i konjički klub učestvovao. Uprezanjem zaprega, turističkim vožnjama zapregama kroz Novi Bečej do muzeja “Glavaševa kuća”. Ima stvari gde može i sama turistička organizacija u saradnji sa nama da realizuje, a i mi samostalno da krenemo u realizaciju nekih izleta ili nekih manifestacija koje su vezane za konjarstvo. Prvo što imamo u planu je da otvorimo školu jahanja. Međutim, imamo problem sa prostorom što se toga tiče. Da bi škola jahanja postojala potrebni su nam akreditovani treneri. To je jedan deo koji je sa finansijske strane malo teže realizovati.”
Mirjana Vlajkov, Udruženje žena Kumane: “Mi smo prvi put ovde. Značiće nam što ćemo moći naše proizvode da reklamiramo. Da pokažemo šta žene sa sela mogu, da doprinesu turizmu Novog Bečeja. Do sada smo išli na dosta mesta. Bili smo u Buzetu, Knjaževcu. Uvek nosimo naše ručne radove. U trendu su štrikani predmeti za zimu. Heklani vez je uglavnom zastupljen. Mesimo kolače. Pravimo sir u kačicama.”
Milka Perić, tkalja: „ Tkam krpare, šalove, torbice, nesesere. Ovo dešavanje mi puno znači, volim to da radim, a uz to nešto i prodam. To su stari zanati koji su izumrli. Ovde nema puno njih koji se bave tkanjem. Ovo je jedna vrsta opuštanja, ali opet i neka zarada. Ljudi su oduševljeni kada vide šta radim. Ne mogu da veruju da to neko još radi u Novom Bečeju. Sada najviše traže kape, šalove, ali i krpare.“
Nevena Subotić