Ilustracija: Webinfo / AI
Mehanizam „Građanska stolica” u Bečeju formalno je i dalje u funkciji, a mejl za prijave je aktivan, potvrđeno je za Webinfo iz Skupštine opštine Bečej. U odgovoru koji je dostavio sekretar SO Bečej Žolt Lovaši Latinčić navodi se i da je od uvođenja ovog mehanizma podneta samo jedna prijava i da je korišćen na jednoj sednici.
Istovremeno, uvidom u zvaničnu opštinsku stranicu namenjenu „Građanskoj stolici” vidi se da se spisak sednica sa dnevnim redovima i materijalima završava 15. sednicom iz oktobra 2021. godine.
Kada građansko pitanje ipak stigne do Skupštine
Na sednici Skupštine opštine Bečej održanoj 30. juna pitanje građana iz naselja Sever Đurkić stiglo je do odbornika — ali ne preko „Građanske stolice”, mehanizma koji je krajem 2020. godine predstavljen kao kanal za neposredno učešće građana u radu lokalnog parlamenta.
Tokom odborničkih pitanja, odbornik Milan Bokun iz odborničke grupe „Samo lokalno” pokrenuo je pitanje doniranih klupa u tom naselju. Građani okupljeni oko inicijative „Komšije za komšije” mesecima ukazuju na to da su građani i firme donirali 42 klupe, ali da njihovo postavljanje nije rešeno.
Bokun je, kao odbornik, to pitanje preneo u skupštinsku salu, kroz kanal koji bi u lokalnom parlamentu trebalo da bude podrazumevan — preko izabranog predstavnika građana. Upravo zato ovaj primer pokazuje paradoks: pored 36 odbornika i dodatno uvedene „Građanske stolice”, građanska pitanja retko postaju vidljiv deo skupštinske rasprave.
Time se ponovo postavlja pitanje šta se dogodilo sa „Građanskom stolicom” — mehanizmom koji je trebalo da omogući građanima i udruženjima da se, pod određenim uslovima i u vezi sa tačkama dnevnog reda, neposredno obrate odbornicima.
Na istoj sednici odbornici su raspravljali i o prvom rebalansu budžeta opštine Bečej za 2026. godinu. Rebalans budžeta je tačka dnevnog reda koja može da obuhvati pitanja javnih površina, komunalne opreme, prioriteta, ulaganja i načina trošenja novca građana.
Da su znali da „Građanska stolica” formalno i dalje funkcioniše, predstavnici građanske inicijative mogli su makar da pokušaju da se prijave za obraćanje po toj, ili nekoj drugoj tački dnevnog reda.
Da li bi prijava bila prihvaćena, drugo je pitanje. Prvo pitanje je da li građani danas uopšte znaju da taj mehanizam, prema odgovoru koji je Webinfo dobio iz Skupštine opštine Bečej, i dalje postoji.
Ključni nalazi Webinfo istraživanja o mehanizmu „Građanska stolica” u Bečeju. Ilustracija: Webinfo
Mehanizam najavljen kao prvi takav u Srbiji
„Građanska stolica” predstavljena je krajem decembra 2020. godine, potpisivanjem Sporazuma o unapređenju učešća građana u procesima donošenja odluka.
Sporazum su potpisali Opština Bečej, Bečejsko udruženje mladih i Opšte udruženje preduzetnika Bečej. U ime potpisnika, prema sporazumu i tadašnjim javnim objavama, dokument su potpisali tadašnji predsednik opštine Bečej Dragan Tošić, predsednik Bečejskog udruženja mladih Aleksandar Đekić i Goran Relić u ime Opšteg udruženja preduzetnika Bečej. U samom sporazumu navedeno je da su strane zainteresovane za unapređenje učešća građana u donošenju odluka, radi unapređenja uslova života građana i unapređenja privrednog ambijenta.
Cilj sporazuma bio je uspostavljanje i razvoj mehanizma „Građanska stolica”, kroz unapređenje komunikacije građana, udruženja građana i lokalne samouprave, povećanje participacije i uticaja građana na donošenje odluka, kontinuiranu saradnju i veću transparentnost odluka lokalne samouprave.
Mehanizam nije bio zamišljen kao neformalno obraćanje o bilo kojoj temi. Prema sporazumu, Opština Bečej trebalo je da omogući obraćanje građana i predstavnika udruženja odbornicima na sednicama Skupštine opštine Bečej, na osnovu prethodno obrazloženih prijava po tačkama dnevnog reda. Prijave su predviđene putem posebne mejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i formulara.
Sporazumom je predviđeno i da mehanizam po jednoj sednici može da koristi najviše troje građana ili udruženja građana, kako se ne bi remetio rad Skupštine. Koordinacioni tim trebalo je da bira korisnike konsenzusom, na osnovu kriterijuma među kojima su veza prijavljene teme sa dnevnim redom, raniji odnos prema korišćenju mehanizma, davanje prilike onima koji ranije nisu učestvovali i redosled pristiglih prijava.
Da bi građanin taj mehanizam koristio, morao bi da zna kada je sednica, šta je na dnevnom redu, gde su materijali, kako se podnosi prijava i ko o njoj odlučuje.
Zvanična stranica postoji, ali se spisak sednica završava 2021. godine
Foto: Stranica „Građanska stolica” na sajtu Opštine Bečej
Na zvaničnom sajtu Opštine Bečej stranica „Građanska stolica” i danas postoji.
Na njoj su objavljeni linkovi ka sporazumu, formularu za prijavljivanje i mejl adresa na koju se prijave šalju. Ispod toga nalazi se spisak sednica sa dnevnim redovima i materijalima, ali se taj spisak završava kod 15. sednice SO Bečej. Na stranici su navedene sednice od 7. do 15. sednice, ali ne i novije sednice.
Drugim rečima, stranica namenjena upravo građanima koji bi želeli da koriste „Građansku stolicu” ne vodi ih do aktuelnih sednica, dnevnih redova i materijala. Javno vidljiv deo mehanizma, onaj koji bi trebalo da pokaže kako se građanin prijavljuje za obraćanje odbornicima, ostao je na dokumentima iz 2021. godine.
Zato je Webinfo pitao Skupštinu opštine Bečej da li „Građanska stolica” danas funkcioniše, gde građani mogu da pronađu aktuelne dnevne redove i materijale, ko odlučuje o prijavama i koliko je puta ovaj mehanizam korišćen.
Pitanja su 1. jula upućena predsedniku Skupštine opštine Bečej Igoru Kišu, a odgovore je Webinfo portalu dostavio sekretar SO Bečej Žolt Lovaši Latinčić.
Istog dana pitanja su upućena i Bečejskom udruženju mladih i Opštem udruženju preduzetnika Bečej, kao potpisnicima sporazuma. Odgovori tih organizacija do zaključenja teksta nisu stigli. Ukoliko odgovori stignu naknadno, Webinfo će ih objaviti.
Sekretar SO: mejl je aktivan, prijava je bila samo jedna
U odgovoru sekretara SO Bečej Žolta Lovašija Latinčića navodi se da je „Građanska stolica” i dalje u funkciji, kao i da je mejl adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. aktivna i da građani na nju mogu da šalju prijave.
Međutim, na pitanje koliko je prijava podneto od uvođenja mehanizma do danas, sekretar SO Bečej odgovorio je da je „od samog početka bila jedna jedina prijava”, koja je odobrena.
Na pitanje na kojim sednicama su građani ili predstavnici udruženja koristili ovaj mehanizam, Lovaši Latinčić je odgovorio da je „korišćen svega na jednoj sednici”.
Drugim rečima, od kraja 2020. godine do danas „Građanska stolica” u Bečeju formalno nije ukinuta, ali je, prema odgovoru sekretara SO Bečej, upotrebljena samo jednom.
Ko danas odlučuje o prijavama?
Jedno od ključnih pitanja bilo je ko danas čini koordinacioni tim koji odlučuje o prijavama građana.
Sporazumom iz decembra 2020. godine predviđeno je da svaka od tri strane — Opština Bečej, BUM i Opšte udruženje preduzetnika — imenuje po jednog predstavnika u koordinacioni tim, koji implementira mehanizam „Građanske stolice”. Sporazumom je predviđeno i da se predstavnici koordinacionog tima odrede u roku od 15 dana od potpisivanja dokumenta.
Sekretar SO Bečej Žolt Lovaši Latinčić u odgovoru Webinfo portalu, međutim, navodi da je mehanizam „od samog početka šturo obrađen”, bez uključivanja skupštinske službe, te da, prema saznanjima skupštinske službe, nije bio određen konkretan koordinacioni tim.
Za pitanja o koordinacionom timu Webinfo je u odgovoru upućen na BUM, koji je, kako navodi sekretar SO, bio inicijator ovog mehanizma.
Ovaj odgovor otvara praktično pitanje: ako građanin danas pošalje prijavu na aktivnu mejl adresu, ko je prima, ko je evidentira, ko odlučuje o njoj i ko građanina obaveštava da li može da govori na sednici?
Iz odgovora koji je Webinfo dobio iz Skupštine opštine Bečej to nije moguće zaključiti.
Bez posebne skupštinske odluke o primeni
Sekretar SO Bečej Žolt Lovaši Latinčić naveo je i da nikada nije doneta posebna skupštinska odluka o primeni „Građanske stolice”.
Prema njegovom odgovoru, zaključen je sporazum između Opštine Bečej, BUM-a i Opšteg udruženja preduzetnika Bečej, a na osnovu tog sporazuma izmenjen je Poslovnik SO kako bi bilo omogućeno funkcionisanje mehanizma.
Zvanično, primena nije prestala. Istovremeno, sekretar SO Bečej u odgovoru Webinfo portalu navodi da je „evidentno” da ne postoji interesovanje za ovaj mehanizam.
Na pitanje da li Skupština opštine Bečej planira da obnovi ili unapredi „Građansku stolicu”, Lovaši Latinčić je odgovorio da skupštinska služba nije bila uključena ni ranije u izradu sadašnjeg mehanizma, te da se trenutno ne radi na njegovom unapređenju.
Na pitanje da li je „Građanska stolica” ispunila svrhu zbog koje je uvedena, sekretar SO Bečej je, pozivajući se na to da nakon više godina nije bilo zainteresovanih osim jednog slučaja, naveo da se može zaključiti da nije i da je „upitno postojanje” ovog mehanizma.
Jedino obraćanje i odgovor sekretara SO
Foto: Gordana Adamov prilikom jedinog javno potvrđenog korišćenja mehanizma „Građanska stolica” u SO Bečej
Prema odgovoru sekretara SO Bečej Žolta Lovašija Latinčića, „Građanska stolica” je od uvođenja korišćena samo na jednoj sednici.
Jedini javno potvrđen slučaj korišćenja ovog mehanizma dogodio se na 9. sednici SO Bečej, održanoj 25. marta 2021. godine.
Tada se odbornicima obratila Gordana Adamov povodom Pravilnika o postupku i načinu rešavanja zahteva građana za naknadu štete nastale usled ujeda napuštenih životinja.
BUM je nakon te sednice objavio da je mehanizam „Građanska stolica” zaživeo i da se odbornicima u lokalnom parlamentu obratila Gordana Adamov. U istoj objavi navedeno je da je ona govorila o transparentnom trošenju javnih sredstava.
Sekretar SO Bečej Žolt Lovaši Latinčić sada u odgovoru Webinfo portalu navodi da se za taj jedini slučaj može reći da je bio „neki način testiranja mehanizma od strane BUM-a”, jer se prijavila tadašnja koordinatorka tog udruženja.
Taj podatak ne znači da je prijava bila nepravilna. Iz odgovora sekretara SO Bečej proizlazi da je prijava odobrena.
Ali znači da jedini javno potvrđen primer korišćenja „Građanske stolice”, prema odgovoru Skupštine opštine Bečej, ne pokazuje kontinuitet šire građanske upotrebe mehanizma, već ostaje prvi i jedini poznat slučaj njegovog korišćenja u skupštinskoj praksi.
BUM je ranije naveo da građani nisu dovoljno motivisani
Da je slaba upotreba „Građanske stolice” bila prepoznata još 2022. godine, vidi se i iz projektne dokumentacije BUM-a.
Foto: U predlogu projekta iz 2022. godine BUM navodi da građani nisu dovoljno ohrabreni i motivisani da koriste mehanizam „Građanska stolica”
U predlogu projekta „Odluke po meri građana”, koji je BUM podneo Agenciji za sprečavanje korupcije, u delu koji se odnosi na unapređenje participacije građana u donošenju odluka, BUM navodi da je formirao mehanizam „Građanska stolica” u saradnji sa Opštinom Bečej i Opštim udruženjem preduzetnika.
U istom delu dokumenta navodi se da ovaj mehanizam omogućava građanima da se obrate odbornicima na sednicama Skupštine opštine Bečej, ali i da građani „nisu dovoljno ohrabreni i motivisani” da ga koriste.
Zbog toga je, prema istom dokumentu, BUM planirao aktivnosti promocije i osnaživanja građana za korišćenje ovog mehanizma.
Na sajtu bum-becej.org, ali i na portalu mojbecej.rs, dostupne su objave i podsetnici u kojima su građani pozivani da se prijave za učešće u mehanizmu „Građanska stolica”.
Prema javno dostupnim objavama koje je Webinfo pronašao, ti pozivi objavljivani su u okviru najava skupštinskih sednica, u periodu od 2021. do kraja 2023. godine. Webinfo na sajtovima BUM-a i portala MojBečej nije pronašao novije javne pozive za korišćenje ovog mehanizma. U njima su građani upućivani da se za učešće u raspravi po tačkama dnevnog reda prijave putem formulara i mejl adrese Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., uz linkove ka dnevnom redu i skupštinskim materijalima.
Ovi podsetnici pokazuju da javno pozivanje građana na korišćenje „Građanske stolice” nije bilo ograničeno samo na zvaničnu opštinsku stranicu, niti je potpuno prestalo 2021. godine. Međutim, prema odgovoru sekretara SO Bečej Žolta Lovašija Latinčića, u skupštinskoj evidenciji je od uvođenja mehanizma do danas zabeležena jedna prijava, a mehanizam je korišćen na jednoj sednici.
Iz dostupnih dokumenata koje je Webinfo pregledao ne može se jasno utvrditi da li je uvođenje, promocija ili praćenje „Građanske stolice” bilo deo posebnog projektnog ili finansijskog okvira. Nije jasno ni da li su, ukoliko je takvog finansiranja bilo, korišćena javna, donatorska ili druga sredstva.
Webinfo je BUM-u uputio pitanja o tome da li „Građanska stolica” danas funkcioniše, kakva je bila uloga BUM-a nakon potpisivanja sporazuma, da li je BUM imao predstavnika u koordinacionom timu, da li je pratio primenu mehanizma, da li je mehanizam bio deo projektnih aktivnosti, iz kog projekta je osmišljen, uveden ili promovisan, ko su bili donatori, koliki su bili odobreni iznosi i koje su konkretne aktivnosti bile vezane za njegovo uvođenje i promociju.
Webinfo je pitao i da li je BUM od Opštine ili Skupštine opštine Bečej tražio da se mehanizam nastavi, obnovi, unapredi ili da se zvanična stranica ažurira aktuelnim dnevnim redovima i materijalima.
Odgovor BUM-a do zaključenja teksta nije stigao. Ukoliko odgovor stigne naknadno, Webinfo će ga objaviti.
Pitanja upućena i Opštem udruženju preduzetnika
Opšte udruženje preduzetnika Bečej bilo je jedan od tri potpisnika sporazuma o uvođenju „Građanske stolice”, zajedno sa Opštinom Bečej i Bečejskim udruženjem mladih.
U samom sporazumu navodi se da su potpisnici zainteresovani za unapređenje učešća građana u procesu donošenja odluka na nivou opštine Bečej, radi unapređenja uslova života građana i unapređenja privrednog ambijenta.
Sporazumom je predviđeno da svaka od tri strane imenuje po jednog predstavnika u koordinacioni tim koji bi sprovodio mehanizam i odlučivao o prijavama građana.
Webinfo je Opštem udruženju preduzetnika Bečej uputio pitanja o tome da li, prema njihovim saznanjima, „Građanska stolica” danas funkcioniše, kakva je bila uloga udruženja nakon potpisivanja sporazuma, da li je udruženje imalo predstavnika u koordinacionom timu, da li danas ima predstavnika u tom telu i da li je od Opštine ili Skupštine opštine Bečej tražilo da se mehanizam nastavi, obnovi, unapredi ili da se javnost obavesti ukoliko više nije u funkciji.
Odgovor Opšteg udruženja preduzetnika Bečej do zaključenja teksta nije stigao. Ukoliko odgovor stigne naknadno, Webinfo će ga objaviti.
Okolnosti su se promenile
Od uvođenja „Građanske stolice” do danas promenile su se i društvene okolnosti u kojima građani prate rad institucija.
Posle 1. novembra 2024. godine, u mnogim sredinama građani su počeli pažljivije da prate odluke lokalnih vlasti, javni novac, dokumentaciju, odgovornost i rad institucija. U takvoj atmosferi, mehanizmi koji omogućavaju građanima da postave pitanje, iznesu stav ili se neposredno obrate odbornicima mogu imati veću važnost nego ranije.
To ne znači da bi „Građanska stolica” rešila konkretne probleme građana. Ali znači da bi građani morali jasno da znaju da li taj mehanizam postoji, kako se koristi, kome se prijava šalje, ko o njoj odlučuje i po kojim pravilima se može govoriti pred odbornicima.
U slučaju Bečeja, prema odgovoru sekretara SO Bečej, mehanizam formalno postoji. Međutim, zvanična stranica namenjena „Građanskoj stolici” nije ažurirana novijim sednicama, konkretan koordinacioni tim nije jasno utvrđen, a u praksi je, prema istom odgovoru, zabeleženo samo jedno obraćanje.
Zbog toga pitanje nije samo da li građani imaju pravo da se prijave. Prema odgovoru sekretara SO Bečej — imaju.
Pitanje je da li građani danas mogu jasno da vide kako to pravo mogu da iskoriste.
Mehanizam pored 36 odbornika
Skupština opštine Bečej ima 36 odbornika, koje građani biraju neposredno, na period od četiri godine.
Svaka od tih 36 stolica pripada izabranim predstavnicima građana. Upravo odbornici bi, po prirodi svog mandata, trebalo da budu prvi glas građana u lokalnom parlamentu.
„Građanska stolica” uvedena je kao dodatni kanal — ne umesto odbornika, već pored njih. Njena svrha bila je da građanima i udruženjima omogući da se, po pravilima i u vezi sa dnevnim redom, neposredno obrate Skupštini.
Pored „Građanske stolice”, na stranici Skupštine opštine Bečej postoji i mehanizam „Pitajte odbornika”, namenjen direktnom postavljanju pitanja odbornicima. Međutim, i taj kanal pokazuje isti problem javne vidljivosti i ažurnosti: u javno dostupnom prikazu nalaze se imena odbornika i odborničkih grupa iz ranijih saziva, dok su vidljiva pitanja i odgovori uglavnom iz 2019. godine.
Zato ovaj mehanizam nije beznačajan. On je trebalo da bude most između građana, skupštinskih materijala, dnevnih redova i odluka koje se donose u njihovo ime.
Pet i po godina kasnije, javno vidljiva slika je sledeća: mehanizam formalno postoji, mejl i formular postoje, zvanična stranica Opštine namenjena „Građanskoj stolici” nije ažurirana novijim sednicama od 2021. godine, a sekretar SO Bečej Žolt Lovaši Latinčić u odgovoru Webinfo portalu navodi da je od uvođenja mehanizma podneta samo jedna prijava i da je mehanizam korišćen na jednoj sednici.
Istovremeno, prema javno dostupnim objavama koje je Webinfo pronašao, BUM i portal MojBečej objavljivali su pozive i podsetnike za korišćenje ovog mehanizma i posle 2021. godine, najmanje do kraja 2023. godine.
Upravo zato pitanje nije samo da li je neko formalno mogao da se prijavi, već zašto se mehanizam koji je predstavljen kao dodatni prostor za građane u skupštinskoj praksi sveo na jednu prijavu i jedno obraćanje.
Da li je razlog nedostatak interesovanja građana, nedovoljna promocija, nejasna administrativna odgovornost, izostanak praćenja, promena političkih okolnosti, nedostatak volje ili nešto drugo — iz dostupnih odgovora nije moguće utvrditi.
Ali je moguće utvrditi da građani danas teško mogu da zaključe kako ovaj mehanizam funkcioniše ako o tome sude po zvaničnoj stranici koja je za njega namenjena.
Ako „Građanska stolica” postoji, građani treba da znaju kako da je koriste.
Ako postoji samo formalno, javnost treba da zna ko je zadužen da odluči šta će sa njom biti dalje.
Jer građansko učešće ne počinje i ne završava se potpisivanjem sporazuma. Ono postoji tek kada građanin može da pronađe informaciju, podnese prijavu, dobije odgovor i govori pred onima koji odlučuju u njegovo ime.
Autor: Tijana Janković
