Sloboda medija u Srbiji nalazi se na istorijskom minimumu – pokazuje novi izveštaj Media Freedom Rapid Response (MFRR), evropske mreže koja već godinama prati bezbednost novinara i stanje medijskih sloboda u preko 40 zemalja.
U dokumentu za period januar–jun 2025. godine zabeleženo je čak 96 slučajeva kršenja medijskih sloboda, čime je broj incidenata u samo pola godine premašio celokupni zbir iz 2024. Autori izveštaja koriste izraz „vanredno stanje“, naglašavajući da Srbija više ne spada u red zemalja sa povremenim problemima, već u države u kojima su napadi na medije postali sistemski.
Najveći deo slučajeva odnosi se na verbalne napade i kampanje blaćenja novinara od strane političkih zvaničnika, ali zabeleženi su i fizički incidenti prilikom izveštavanja sa protesta, kao i pravni pritisci i tužbe usmerene na iscrpljivanje nezavisnih redakcija. Poseban akcenat stavljen je na lokalne medije, koji su u najtežem položaju – njima se sistematski uskraćuju informacije, pa građani ostaju bez uvida u odluke i poteze lokalnih vlasti.
Izveštaj, međutim, naglašava da je pored političkih i pravnih napada, ključna dimenzija pritiska i – finansiranje. MFRR ukazuje da su državna sredstva i javni resursi neravnomerno raspodeljeni, pri čemu najveći deo odlazi medijima bliskim vlasti, dok su kritički orijentisani gurnuti na margine. Nezavisne redakcije gotovo da nemaju pristup budžetskim fondovima i oglašivačkom tržištu koje zavisi od državnih preduzeća, što ih dovodi u stanje hronične nesigurnosti.
Takva praksa, ocenjuju autori, vodi ka neravnopravnom tržištu i urušavanju medijskog pluralizma. Posledica je da nacionalni medijski prostor dominiraju provladini kanali, dok su kritički glasovi potisnuti i ekonomski oslabljeni. Time se stvara ono što izveštaj naziva „informacionim vakuumom“ – situacija u kojoj građani kroz glavne kanale dobijaju selektivnu i iskrivljenu sliku stvarnosti, dok nezavisni izvori opstaju samo zahvaljujući donatorskim projektima i entuzijazmu novinara.
Dok su u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj zabeleženi pojedinačni slučajevi političkih pritisaka i tužbi, a u Crnoj Gori naglasak ostaje na nerešenim napadima iz prošlosti, situacija u Srbiji je, prema nalazima izveštaja, daleko teža. Slovenija i Severna Makedonija beleže samo sporadične incidente, dok je u Srbiji u pola godine registrovano više slučajeva nego u svim ovim državama zajedno.
MFRR, u čijem radu učestvuju organizacije poput Evropske federacije novinara, Reportera bez granica i Article 19, zaključuje da je stanje u Srbiji alarmantno i da dosadašnja upozorenja više nisu dovoljna. Potrebna je, navodi se, hitna reakcija evropskih institucija i domaćih vlasti, jer se radi o okruženju koje ugrožava i profesionalni integritet i ličnu bezbednost novinara, ali i pravo građana na slobodno i potpuno informisanje.
