Prenosimo saopštenje za medije Akademskog plenuma, zasnovano na analizi koju je uradio prof. dr Jovica Pejčić sa Ekonomskog fakulteta u Subotici:
Cene goriva u Srbiji u konstantom porastu - država da smanji akcize
U uslovima kontinuiranog rasta cena naftnih derivata u Srbiji, sve češće se postavlja pitanje – šta zapravo plaćamo kada na benzinskoj pumpi za benzin 95, izdvojimo blizu 200 dinara po litri? Da li je reč o neminovnom odrazu globalnih tržišnih kretanja ili o strukturi cene koja ostavlja značajan prostor za intervenciju države?
Prema javno dostupnim podacima, od ukupne maloprodajne cene goriva od oko 188 dinara po litru, tek oko 70 dinara otpada na nabavnu cenu samog goriva, odnosno nešto više od 37%. Sa druge strane, državni nameti – akciza i PDV – zajedno iznose preko 98 dinara, što čini više od 52% ukupne cene. Kada se tome dodaju i ostale naknade, jasno je da više od polovine iznosa koji građani plaćaju odlazi direktno u državni budžet.
Ovakva struktura cene ukazuje na činjenicu da cena goriva u Srbiji nije isključivo tržišno uslovljena, već u velikoj meri zavisi od fiskalne politike države.
Sa druge strane, u Bugarskoj i Mađarskoj, udeo poreza i akciza u ceni goriva je takođe značajan, ali često nešto niži nego u Srbiji, naročito u periodima kada te dve države intervenišu smanjenjem akciza kako bi ublažile inflatorne pritiske.
Hrvatska, kao članica EU, ima relativno visok nivo oporezivanja, ali je u više navrata koristila mehanizme ograničenja cena i smanjenja marži i akciza kako bi zaštitila potrošače. Slične mere povremeno su primenjivane i u Mađarskoj, gde je država čak direktno ograničavala maloprodajne cene goriva. Sa druge strane, zemlje regiona koje nisu članice EU, poput Bosne i Hercegovine i Crne Gore, imaju nešto drugačiju strukturu. U tim zemljama udeo državnih nameta u ceni goriva je generalno niži nego u Srbiji, što se direktno odražava na konačnu cenu koju plaćaju potrošači, pa su tamo cene goriva niže nego u našoj zemlji.
Napokon, gorivo predstavlja i ključni ulazni trošak u gotovo svim sektorima ekonomije - od transporta i poljoprivrede, do industrije i trgovine, pa se njegova cena preliva na cene svih ostalih proizvoda i usluga. Upravo zbog toga, visok nivo oporezivanja goriva ima direktan uticaj na rast inflacije. U situaciji kada realni prihodi građana ne prate rast cena, povećanje cene goriva dodatno umanjuje kupovnu moć i životni standard. Ovo posebno pogađa domaćinstva sa nižim prihodima, za koja troškovi energenata čine značajan deo ukupne potrošnje.
Ukoliko se uzme u obzir da građani Srbije više od polovine cene goriva plaćaju kroz poreze i akcize, jasno je da paprena cena goriva na pumpama nije isključivo posledica svetskih tržišnih kretanja. Naprotiv, ona je u velikoj meri rezultat domaće ekonomske politike. Baš zbog toga, država ima značajan manevarski prostor da utiče na konačnu cenu goriva. S obzirom na visok udeo poreza i akciza, čak i delimično smanjenje ovih nameta moglo bi da dovede do osetnog pada cena na pumpama, što bi za posledicu imalo zaustavljanje pada standarda građana. Akademski plenum zbog toga zahteva od Vlade Srbije da promenom politike vezane za akcize, amortizuje rast cene goriva, naročito u kriznim svetskim situacijama, poput sadašnje u Iranu, kada neminovno dolazi do rasta cene nafte na svetskom tržištu.
