Kadrovi koji su zauzeli ”visoke” pozicije u bankama, osiguravajućim kućama, marketingu, telekomunikacijama, imaju najkomfornije položaje na celokupnom tržištu rada u Srbiji. Osim što se u ovim delatnostima otkaz najređe uručuje, a prava radnika se najviše poštuju, i plate su bar duplo veće od republičkog proseka.
Ovo su (retki) poslovi koji se u Srbiji isplate
Ovakav standard, međutim, ima svega 180.647 zaposlenih, odnosno tek svaki deseti radnik.
Bankari se ne žale
- Iako smo svi osetili posledice ekonomske krize, u bankarstvu i finansijama one nisu ostavile traga kao u ostalim delatnostima - kaže Vladislav Jevtović iz ovog sindikata. - Prosečne plate se nisu smanjivale, naprotiv. A prava zagarantovana kolektivnim ugovorima su se u potpunosti poštovala. Nije bilo ni govora o blanko otkazima, neisplaćivanju toplog obroka, kraćenju godišnjih odmora.
S druge strane, oni koji zarađuju u malim i srednjim preduzećima nemaju mnogo razloga da veruju u izvesnost.
- Nije iznenađenje koji sektori posluju najbolje jer su to već godinama sektori koji se bave informatičkim delatnostima, finansijama i energetikom, jer mahom pružaju intelektualne usluge - objašnjava Milena Vasić, pomoćnica direktora Nacionalne agencije za regionalni razvoj.
- Za razliku od njih, koji su stabilni i u svom poslovanju i u zaradama, preduzetnički sektor trpi veliku štetu. Tu su se mala i srednja preduzeća pokazala kao najnestabilnija. A najveće gubitke su beležili oni koji se bave trgovinom, proizvodnjom, ugostiteljskim uslugama...
Prema podacima Agencije za privredne registre, godišnje skoro 100.000 radnji završi sa ključem u bravi, a isto toliko njih se i otvori, što pokazuje njihovu nestabilnost.
Da je perspektiva i dalje u onim granama koje rade sa novcem i ”uslugama”, smatraju i u Samostalnom sindikatu zaposlenih u bankama.
Prosečan srpski radnik je prošlog meseca podizao platu u iznosu (bez poreza i doprinosa) 43.371 dinar, dok je njegov kolega koji se bavi finansijama imao 82.457, a u IT sektoru 86.490. Oni koji se bave savetovanjem dobijali su 85.756, a oni koji se bave proizvodnjom naftnih derivata 98.112.
izvor: kamatica.com