Svi koji se bave živinarstvom i ribarstvom dobiće pomoć države u obliku malih subvencija. Te mere će prema rečima stručnjaka povećati potencijal za proizvodnju ribe i živine i omogućiti izlazak na strano tržište.
Prvi put svi oni koji se bave živinarstvom i ribarstvom dobiće pomoć države. Proizvođači su za početak zadovoljni i malim subvencijama koje treba da obezbede predvidivost u proizvodnji.
U Srbiji se godišnje pojede 50.000 tona ribe, a proizvede svega 15.000 tona, što je 30 odsto potreba tržišta.
Kako bi taj procenat bio veći, država će proizvođačima pomoći sa minimum 500 dinara po priplodnoj matici šarana, 300 dinara za matice pastrmke i sa sedam dinara po kilogramu proizvedene konzumne ribe.
Ribari iz Ečke kod Zrenjanina uzgajaju šarane na oko 1.700 hektara. Prošle godine proširili su se za 70 hektara i uložili 110 miliona dinara. Do sada su sve sami plaćali, pa im je pomoć države dobrodošla.
"Mi ćemo dalje ta sredstva uložiti u modernizaciju. Planiramo da aktiviramo još neke ribnjačke površine negde oko 200 hektara, tako da idemo i do 4.000 tona proizvodnje u narednoj godini", ističe direktor ribnjaka Ečka Nenad Radulović.
Brz obrt, skromna ulaganja i mali rizici, prednosti su živinarske proizvodnje. Međutim, bez pomoći države, ta grana je počela da propada, a potrošnja živinskog mesa po glavi stanovnika uvećala se na 18 kilograma.
Sada će podsticaji živinarima za roditeljske kokoške biti 60 i 100 dinara po komadu, a za ćurke u minimalnom iznosu od 300 dinara.
To će značiti i kompaniji Agroživ koja obrađuje 4.000 komada pilića po satu, a dnevno može da isporuči i do 35 tona pilećeg mesa i prerađevina.
"Mi se upravo ovih dana spremamo za uvoz matičnog jata i ta subvencija će biti primenjena od 60 dinara po kljunu roditelja", kaže direktor Agroživa Predrag Amidžić.
Moguć izlazak na strano tržište
Direktna plaćanja države proizvođačima ribe i živine biće kroz premije, podsticaje za proizvodnju, regrese i kredite. Davanjima bi trebalo da se u potpunosti legalizuje ta proizvodnja.
"Ovo je pre svega podsticaj za povećanje proizvodnje i na duži rok treba da dovede do izgradnje ambijenta podstaknutog državnim sredstvima, ali i proizvodnje konkurentnog proizvoda", objašnjava pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović.
Upućeni kažu da će se uz pomoć države povećati potencijali za prozvodnju ribe i živine, i omogućiti izlazak na strano tržište.
"Svedoci smo da je kupovna moć našeg stanovništva takva kakva jeste i da se preusmerava potrošnja na živinarstvo i da i tu postoje kapaciteti. Postoje objekti, postoje veliki sistemi koji mogu da proizvedu onoliko koliko mi možemo da plasiramo", naglašava Željko Brozović iz Privredne komore Srbije.
Iako Srbija uvozi ribu u vrednosti od 90 miliona dolara, uz veću pomoć države može da počne i da je izvozi. Primera radi, hrvatska država proizvođače ribe pomaže sa 60 kuna ili 884 dinara po kilogramu proizvedene ribe, a kod nas sa svega sedam dinara.
izvor: RTS