Foto: Evropski parlament
(Plenarna sednica Evropskog parlamenta u Strazburu, izvor: European Parliament Press Kit)
Strazbur, 22. oktobar 2025. — Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji pod naslovom „Polarizacija i pojačana represija u Srbiji, godinu dana posle tragedije u Novom Sadu“ (predmet 2025/2917(RSP)). U sistemu Evropskog parlamenta, za tekst označen brojem B10-0459/2025 sada stoji status „Texts adopted“, što znači da je plenarna sednica zvanično prihvatila dokument. Prema informacijama iz više medija, za rezoluciju je glasalo 457 poslanika, dok je 103 bilo protiv.
Rezolucija je zasnovana na zajedničkom predlogu više poslaničkih grupa Evropskog parlamenta (EPP, S&D, Renew Europe, Greens/EFA i ECR) koji su prethodno ujedinili svoje verzije u jedan tekst. U njoj se ističe zabrinutost zbog stanja demokratije, nezavisnosti institucija i medijskih sloboda u Srbiji, ali i zbog nerešenih pitanja u vezi sa prošlogodišnjom tragedijom u Novom Sadu, koja je, kako se navodi, postala simbol institucionalne neodgovornosti i sistemskih propusta.
Tragedija u Novom Sadu kao test odgovornosti institucija
Evropski parlament u dokumentu odaje poštu za šesnaestoro stradalih 1. novembra 2024. godine i izražava saučešće porodicama žrtava, uz ocenu da istraga nije završena ni godinu dana kasnije. U rezoluciji se od srpskih vlasti zahteva potpuno i transparentno sprovođenje svih pravnih postupaka nakon okončanja istrage, kako bi odgovorni bili izvedeni pred lice pravde u skladu sa načelima vladavine prava.
Posebno se naglašava da je projekat izgradnje i rekonstrukcije stanice bio deo brze železničke pruge Beograd–Budimpešta, realizovan u okviru međudržavnog sporazuma Srbije i Kine, van okvira Zakona o javnim nabavkama. Takav aranžman, prema oceni Evropskog parlamenta, izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu transparentnosti, poštovanja standarda EU i bezbednosnih propisa. Parlament u tekstu podseća i da je Evropska kancelarija javnog tužioca (EPPO) u martu 2025. godine pokrenula istragu o mogućoj zloupotrebi evropskih sredstava namenjenih rekonstrukciji stanice, što dodatno povećava značaj pune odgovornosti nadležnih institucija.
Medijske slobode i politički pritisci
Značajan deo rezolucije posvećen je slobodi medija i pluralizmu. Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navoda da je Vlada Srbije vodila razgovore sa vlasnicima medijske grupacije United Media, u okviru koje posluje i televizija N1, sa ciljem da taj medij oslabi. Ako se te tvrdnje potvrde, ocenjuje se, to bi predstavljalo „ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam u Srbiji“. Parlament poziva vlasti da se uzdrže od bilo kakvih pritisaka na nezavisne medije, novinare i organizacije civilnog društva i da osiguraju uslove za slobodan rad medija i bezbednost novinara.
Masovni protesti i građanske slobode
U rezoluciji se navodi da je od februara do kraja septembra 2025. godine u Srbiji održano više od 10.000 protesta u više od 630 mesta, uključujući i najveći građanski skup u novijoj istoriji zemlje 15. marta, te drugi po veličini 28. juna. Evropski parlament ocenjuje da su protesti „legitiman izraz građanskog nezadovoljstva“ i da predstavljaju borbu za odgovornost, pravdu i demokratiju. Posebno se ističe da su protesti vođeni uglavnom mirno, uz učestvovanje studenata, profesora, sindikata i brojnih organizacija, i da predstavljaju „najveći građanski pokret u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija“.
Istovremeno, Parlament izražava zabrinutost zbog slučajeva prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima, posebno tokom okupljanja u martu, kada su, prema navodima nezavisnih izvora, korišćeni uređaji za akustično razbijanje okupljanja, što je ocenio kao neproporcionalno i problematično sa aspekta ljudskih prava. Navodi se i da su bezbednosne službe nezakonito snimale i objavljivale privatne razgovore građana i aktivista, da su protiv demonstranata sprovođene kampanje blaćenja u provladinim medijima, te da su zaposleni u obrazovnim i kulturnim institucijama bili izloženi odmazdi zbog podrške protestima.
U tekstu se navodi da je Evropski parlament duboko zabrinut zbog toga što su, prema brojnim izveštajima, pojedinci sa kriminalnom prošlošću mobilisani od strane vladajuće stranke da učestvuju u kontraprotestima i napadaju demonstrante, čime su dodatno povećane tenzije i nasilje u zemlji. Parlament najoštrije osuđuje svaku zloupotrebu sile i politički motivisano zastrašivanje, zahtevajući od srpskih vlasti da prekinu sa nezakonitim nadzorom, hapšenjima i retorikom koja, kako se navodi, „podstiče neprijateljstvo prema političkim protivnicima i kritičkim novinarima“.
Izbori i preporuke međunarodnih organizacija
Evropski parlament poziva vlasti Srbije da hitno sprovedu sve preporuke OEBS-a i ODIHR-a, posebno one koje se odnose na nezavisnu reviziju biračkog spiska, transparentno imenovanje članova Saveta REM-a i obezbeđivanje ravnopravnog medijskog predstavljanja svih političkih aktera. Parlament ističe da su fer i slobodni izbori „osnovni uslov demokratskog poretka“ i da će dalji napredak Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom zavisiti od toga da li će preporuke biti sprovedene u praksi, a ne samo deklarativno.
Usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije
Jedan od ključnih zahteva iz rezolucije odnosi se na spoljnopolitičko usklađivanje Srbije sa Evropskom unijom. Parlament poziva Beograd da usklađuje svoje odluke sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji. U tekstu se podseća da Srbija, iako kandidat za članstvo, ostaje jedina evropska zemlja koja nije uskladila svoju politiku prema Rusiji sa stavovima Unije, što „dovodi u pitanje njenu stratešku opredeljenost ka EU“.
Zahtev za misiju EU i moguće sankcije
U završnim odredbama, Evropski parlament podržava slanje ad-hok misije Evropske unije za utvrđivanje činjenica u Srbiju, koja bi, uz učešće članova EP-a, procenila stanje demokratije, proteste i tretman građana na terenu. Takođe se poziva Evropska komisija da razmotri mogućnost ciljanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za ozbiljna kršenja ljudskih prava, kao i stroži nadzor nad sredstvima iz evropskih fondova ukoliko se potvrdi nazadovanje u oblasti vladavine prava i slobode medija.
Šta ova rezolucija znači za Srbiju
Rezolucija Evropskog parlamenta nema pravno obavezujuću snagu, ali ima veliki politički značaj. Njeno usvajanje predstavlja jasan signal Evropskoj komisiji i Savetu EU da pojačaju nadzor nad procesom pristupanja Srbije i razmotre mogućnost uslovljavanja evropskih fondova konkretnim reformama. Takve rezolucije često postaju osnova za kasnije zaključke Saveta EU i za godišnje izveštaje o napretku koje objavljuje Evropska komisija.
U praksi, to znači da bi Srbija u narednim mesecima mogla biti pod većim pritiskom da pokaže vidljiv napredak u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije, nezavisnosti institucija i medija, kao i da preduzme konkretne korake u usklađivanju svoje spoljne politike sa Evropskom unijom. Ukoliko reforme izostanu, postoji mogućnost usporavanja pristupnog procesa i otežanog pristupa evropskim fondovima.
Zvaničan tekst usvojene rezolucije dostupan je na sajtu Evropskog parlamenta.
