Foto: Donorstvo je herojstvo
Povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega, Udruženje dijaliziranih, transplantiranih i pacijenata na listi čekanja „Donorstvo je herojstvo“ organizovalo je panel diskusiju pod nazivom „Zdravlje bubrega za sve – Briga o ljudima. Zaštita planete“, na kojoj su lekari, pacijenti i stručnjaci za zaštitu životne sredine govorili o izazovima u lečenju bubrežnih bolesti, značaju prevencije, ali i o ograničenim mogućnostima transplantacije u Srbiji.
Diskusiju je moderirala Ivana Jović iz udruženja „Donorstvo je herojstvo“, koja je u uvodu podsetila na globalne procene da bi bolesti bubrega do 2040. godine mogle postati peti uzrok smrtnosti u svetu.
„Trenutno su na osmom mestu. U razvijenim zemljama lečenje dijalizom troši između dva i tri odsto ukupnog zdravstvenog budžeta, a potpuni prestanak rada bubrega i lečenje dijalizom imaju i ozbiljne ekološke posledice“, rekla je Jović.
Rana dijagnostika ključna, ali sistem ima manjak nefrologa
Profesor dr Igor Mitić, nefrolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, istakao je da u Srbiji već decenijama postoji registar pacijenata u terminalnoj fazi bubrežne bolesti, ali da je potrebno razvijati širi registar kako bi se bolje pratilo stanje u populaciji.
„Imamo između 4.500 i 5.200 pacijenata godišnje sa završnom fazom bubrežne bolesti koji se leče dijalizom. Većina je na hemodijalizi, znatno manji broj na peritonealnoj dijalizi, a broj novih transplantacija je mali, iako transplantirani pacijenti često žive dugo“, rekao je Mitić.
On je naglasio da je rana dijagnostika presudna jer savremene terapije mogu usporiti propadanje bubrežne funkcije.
„Imamo nove grupe lekova koje mogu da modifikuju tok bolesti i uspore progresiju. Ali potrebno je da se bolest otkrije na vreme i da pacijenti budu upućeni na adekvatno lečenje“, dodao je.
Jedan od problema, prema njegovim rečima, jeste i organizacija zdravstvenog sistema i nedostatak stručnjaka.
„U Srbiji ima manje od 200 nefrologa, a mnogi manji centri uopšte nemaju nefrologe kojima bi se pacijenti obratili u ranoj fazi bolesti“, rekao je Mitić.
Pacijenti često sami plaćaju terapiju
O iskustvu života sa bubrežnom bolešću govorio je Vladica Ilić, pacijent i član udruženja „Donorstvo je herojstvo“, koji je opisao dug i neizvestan proces postavljanja dijagnoze.
„Od prvih nalaza do konačne dijagnoze prošlo je skoro deset godina. Uzorak tkiva morao sam da šaljem u Zagreb jer u Srbiji nije bilo moguće uraditi potrebnu analizu“, rekao je Ilić.
On je ukazao i na finansijske izazove sa kojima se pacijenti suočavaju.
„Lekovi koji mogu da uspore progresiju bolesti često nisu na listi RFZO. Kada se saberu terapije i suplementi, to može da košta i oko 200 evra mesečno. To je mnogo manje nego što državu košta dijaliza, ali pacijenti taj trošak često moraju sami da snose“, naveo je Ilić.
Govoreći o transplantaciji kao najboljoj metodi lečenja u terminalnoj fazi bolesti, on je ukazao i na ograničenja u zakonodavnom okviru.
„U Srbiji živi donor može biti samo srodnik do trećeg stepena. U nekim drugim zemljama donor može biti i prijatelj ili kum. Zbog toga pacijenti odlaze u inostranstvo i plaćaju desetine hiljada evra za transplantaciju“, rekao je.
Transplantacije i dalje retke
Dr Jelena Pavlović, nefrolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, istakla je da transplantacija bubrega u Srbiji ima tradiciju dužu od pola veka, ali da broj zahvata i dalje nije na nivou koji bi bio potreban.
„U Kliničkom centru Srbije transplantacija se radi od 1975. godine. Nekada je bilo i do 40 transplantacija godišnje u jednom centru, a danas smo daleko ispod toga“, rekla je Pavlović.
Prema njenim rečima, jedan od mogućih pravaca unapređenja jeste veće korišćenje transplantacija sa živog donora i razvoj sistema ukrštenih transplantacija.
„Zakon omogućava ukrštene transplantacije, ali nijedna do sada nije urađena. To je kompleksan proces koji zahteva koordinaciju i veći broj potencijalnih parova donor–pacijent“, rekla je Pavlović.
Dijaliza i njen uticaj na životnu sredinu
Ovogodišnja kampanja Svetskog dana bubrega prvi put je otvorila i pitanje uticaja dijalize na životnu sredinu.
Tijana Ljubenović iz organizacije Mladi istraživači Srbije objasnila je da zdravstveni sistem generiše velike količine medicinskog otpada, čije upravljanje u Srbiji često nije dovoljno efikasno.
„U Srbiji postoji zakonski okvir za upravljanje medicinskim otpadom, ali praksa pokazuje da sistem ne funkcioniše uvek kako bi trebalo. Postoji samo jedan operater koji prikuplja i tretira infektivni medicinski otpad na nivou cele zemlje“, rekla je Ljubenović.
Profesor Mitić je dodao da se samo u Srbiji godišnje obavi oko četvrt miliona dijaliza, pri čemu svaka terapija troši velike količine vode i energije.
„Jedna dijaliza zahteva oko 200 litara prečišćene vode i stvara značajnu količinu medicinskog otpada“, naveo je.
Preventivna akcija za građane
U okviru obeležavanja Svetskog dana bubrega, udruženje „Donorstvo je herojstvo“ organizovaće i preventivnu akciju za građane.
U subotu, 14. marta, od 9 do 12 časova na Palilulskoj pijaci biće organizovano merenje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, uz informisanje građana o značaju prevencije bubrežnih bolesti.
Organizatori poručuju da je podizanje svesti o zdravlju bubrega ključno jer se bolest često razvija bez simptoma, a rano otkrivanje može značajno usporiti njen tok.
