Foto: screenshot / Izvor: BGNES
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da su isplate Srbiji iz Plana rasta za Zapadni Balkan trenutno zaustavljene zbog nazadovanja u oblasti pravosuđa.
Kako je navela, „za sada smo zaustavili sva plaćanja iz Plana rasta jer je ponovo došlo do nazadovanja u pravosuđu, i dok se to ne popravi, Srbija neće moći da dobija evropsku finansijsku podršku“.
Izjava je data 30. aprila 2026. godine tokom predavanja koje je Marta Kos održala na Univerzitetu u Fribourgu u Švajcarskoj, u okviru obeležavanja Dana Evrope, gde je govorila o uticaju geopolitike na proces proširenja Evropske unije i odgovarala na pitanja iz publike o situaciji u Srbiji.
U tom kontekstu, ona je ocenila da u Srbiji postoji „nazadovanje“ u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, demokratija, sloboda izražavanja i sloboda medija, naglašavajući da je upravo stanje u pravosuđu razlog za obustavu isplata.
Promena tona u odnosu na ranije poruke EU
Ova izjava predstavlja zaokret u odnosu na stav Evropske komisije iz prethodnih dana.
Naime, sredinom aprila Kos je u obraćanju Evropskom parlamentu navela da EU „procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate“, uz mogućnost da sredstva budu zamrznuta ukoliko se ne ispune standardi.
Tada je naglasak bio na proceni i potencijalnoj odluci, dok se sada prvi put govori o tome da su isplate već zaustavljene.
Ko bi najviše osetio posledice
Najveće posledice eventualnog dužeg zadržavanja sredstava iz Plana rasta najpre bi mogle da osete javni sektor i lokalne samouprave, koje su među glavnim korisnicima evropskih fondova za infrastrukturne projekte, energetsku efikasnost i unapređenje javnih usluga. Usporavanje ili odlaganje isplata može dovesti do pomeranja rokova za realizaciju projekata, ali i do potrebe da se deo finansiranja obezbedi iz domaćih budžeta.
Posredno, efekti bi mogli da se preliju i na građane, pre svega kroz sporiju modernizaciju infrastrukture, javnih usluga i razvojnih programa. Istovremeno, privreda, naročito mala i srednja preduzeća koja učestvuju u projektima finansiranim iz evropskih sredstava, mogla bi da oseti posledice kroz odlaganje investicija i smanjeni obim poslova.
Ipak, imajući u vidu da sredstva nisu trajno ukinuta već uslovljena ispunjavanjem kriterijuma, dalji razvoj situacije zavisiće pre svega od procene Evropske komisije o napretku u oblasti vladavine prava i reformi pravosuđa.
Sredstva i dalje „na čekanju“
Ipak, prema dostupnim informacijama iz Brisela, sredstva iz Plana rasta nisu trajno ukinuta, već ostaju na raspolaganju EU dok se ne proceni da li Srbija ispunjava uslove, pre svega u vezi sa preporukama Venecijanske komisije i reformama pravosuđa.
Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa višemilijardsku finansijsku podršku zemljama regiona, a Srbija je jedan od najvećih korisnika tog mehanizma.
Trenutna poruka iz Brisela je jasna: isplate su zaustavljene, ali ne i trajno ukinute — njihov nastavak zavisi od procene da li će Srbija ispuniti uslove u oblasti vladavine prava, pre svega u pravosuđu.
