Ilustracija: Webinfo / AI
Južna Koreja počela je da primenjuje kontroverzni zakon protiv „lažnih vesti”, kojim se uvode visoke odštete i novčane kazne za medije, velike naloge na društvenim mrežama, jutjubere i influensere koji namerno šire lažne ili manipulisane informacije.
Vlasti tvrde da je cilj zakona zaštita građana od dezinformacija, govora mržnje i manipulacija na internetu. Novinarska udruženja i organizacije za zaštitu građanskih prava, međutim, upozoravaju da bi nova pravila mogla da ograniče slobodu izražavanja i dovedu do autocenzure.
Prema novom zakonu, sudovi mogu da dosude odštetu do pet puta veću od dokazane štete protiv medijskih organizacija i velikih naloga na društvenim mrežama, uključujući i jutjubere, ukoliko se utvrdi da su objavljivali nezakonite, lažne ili manipulisane informacije sa ciljem nanošenja štete ili ostvarivanja koristi.
Predviđena je i novčana kazna do milijardu južnokorejskih vona, odnosno oko 656.000 dolara, za one koji nastave da objavljuju sadržaj i nakon što je sud već potvrdio da je taj sadržaj lažan ili manipulisan.
Nova pravila odnose se i na velike internet platforme sa više od milion dnevnih korisnika. One će morati da postupaju po prijavama za lažne ili manipulisane informacije, što može da uključi uklanjanje sadržaja, ograničavanje njegove vidljivosti ili suspenziju korisničkih naloga.
Zakon je podržala vladajuća Demokratska partija predsednika Li Dže Mjunga, a usvojen je u decembru, uprkos protivljenju konzervativne opozicije. Vladajuća stranka tvrdi da je zakon neophodan jer dezinformacije i manipulacije na internetu predstavljaju sve ozbiljniju pretnju demokratiji.
Kritičari, međutim, upozoravaju da je zakon neprecizno napisan i da ne daje dovoljno jasne granice između namerne laži, greške, političkog mišljenja, satire i novinarskog izveštavanja u javnom interesu.
Posebno se strahuje da bi mogućnost visokih odšteta mogla da obeshrabri medije da istražuju političare, državne institucije, velike kompanije i druge moćne aktere. Udruženje novinara Koreje upozorilo je da bi sama mogućnost velikih odštetnih zahteva i dugih sudskih postupaka mogla imati efekat zastrašivanja na medije.
To znači da bi redakcije, iz straha od posledica, mogle da odustaju od objavljivanja osetljivih tema čak i kada za njih postoji javni interes.
Zabrinutost je izrazio i Klub stranih dopisnika u Seulu, navodeći da zakon može uticati na rad novinara i slobodan protok informacija.
Rasprava o ovom zakonu dolazi nakon perioda duboke političke krize u Južnoj Koreji. Posebno se pominje kriza iz 2024. godine, kada je tadašnji predsednik Jun Suk Jeol nakratko uveo vanredno stanje, a potom je smenjen. U tom periodu društvene mreže i Jutjub imali su veliku ulogu u širenju političkih tvrdnji, uključujući i neosnovane tvrdnje o izbornoj krađi.
Regulatorna tela u Južnoj Koreji odbacuju tvrdnje da je reč o mehanizmu državne cenzure. Tvrde da država neće neposredno odlučivati koji sadržaj je lažan, već da će platforme postupati po prijavama i svojim pravilima, dok bi sadržaji objavljeni u javnom interesu trebalo da budu zaštićeni.
Ipak, protivnici zakona smatraju da problem nije samo u tome ko formalno donosi odluku, već u pritisku koji će zakon stvoriti. Ako platforme i mediji budu strahovali od visokih kazni, mogli bi da uklanjaju i sadržaje koji nisu nezakoniti, već su samo politički osetljivi ili neprijatni za moćne pojedince.
Zašto je ova tema važna i za Srbiju?
Zakon koji je počeo da se primenjuje u Južnoj Koreji nema neposredne pravne veze sa Srbijom. On se ne odnosi na domaće medije, građane ili institucije. Ipak, slučaj je važan i za ovdašnju javnost jer otvara pitanje koje se sve češće postavlja širom sveta: kako se boriti protiv dezinformacija, a da se istovremeno ne ugroze sloboda govora, rad novinara i pravo građana da kritikuju vlast i druge centre moći.
To pitanje je posebno osetljivo u društvima u kojima su mediji već izloženi pritiscima, kampanjama diskreditacije, pretnjama i visokim tužbenim zahtevima. Prema ovogodišnjem Indeksu slobode medija Reportera bez granica, Srbija je pala na 104. mesto od 180 zemalja i nalazi se u grupi država u kojima je situacija u oblasti medijskih sloboda ocenjena kao teška.
Zato primer Južne Koreje može biti važan i za Srbiju, ne zato što najavljuje isti zakon, već zato što pokazuje koliko je tanka granica između zaštite javnosti od namernih laži i mogućnosti da se široko definisani propisi koriste za pritisak na novinare, aktiviste i kritičare.
U teoriji, cilj ovakvih zakona je da spreče namerno širenje neistina koje mogu da nanesu štetu pojedincima, izazovu paniku, podstaknu mržnju ili manipulišu javnošću. U praksi, ključna pitanja ostaju otvorena: ko odlučuje šta je laž, šta je greška, šta je politički stav, šta je satira, a šta legitimno istraživačko novinarstvo?
Upravo zbog toga se primena južnokorejskog zakona pažljivo prati i van te zemlje. Za jedne, on predstavlja pokušaj da se uvede red u digitalni prostor i zaustavi namerno širenje štetnih neistina. Za druge, to je upozorenje da borba protiv dezinformacija, ako nije jasno i precizno uređena, može postati sredstvo pritiska na medije i slobodu govora.
