Piloti, lekari, programeri, stručnjaci iz raznih naučnih oblasti - svi oni imaju šansu da postanu kosmonauti i da lete u kosmos, ali najveći problem je izdržljivost - treba provesti nekoliko meseci u nekomfornim kapsulama, u bestežinskom stanju...
Zna se da su u nekadašnjem SSSR-u na spisku uslova za kosmonauta bile osobe visine do 170 centimetara, profesija - pilot "lovac", starost - do 30 godina. Naravno da je bilo i mnogo drugih kriterijuma prilikom izbora, koji su se ticali fizičkog i psihičkog zdravlja. Ali, bitno je bilo i sledeće: da bi poleteo u kosmos moraš imati "visok nivo pilotske pripreme".
Kasnije se odustalo od ove tradicije: kosmička industrija se razvijala, za rad na orbiti bili su potrebni i drugi stručnjaci.
Još osamdesetih godina prošlog veka u Rusiji je počelo planiranje leta na Mars. Za dugu ekspediciju pažljivo su birani kandidati skoro deset godina. Lekari za posadu birani su među hirurzima, saradnicima laboratorija i, najvažnije, radnicima hitne pomoći. Planirano je da na Mars poleti osam lekara.
Pretpostavljalo se da će na Mars poleteti velika ekspedicija od 16 ljudi, i da će posada biti međunarodna. Planirano je da dođe do Marsa, da radi nekoliko meseci u orbiti, izađe na površinu Marsa i da se vrati nazad. Za to je bilo potrebno više godina.
Onda je 2. februara 1999. godine počeo eksperimentalni let na Mars, odnosno simulacija leta. Grupu kosmonauta su smestili u brod za vežbanje na Zemlji. Posada je osam meseci živela na tom brodu, odrađivala zadatke i trenirala eventualne vanredne situacije.
Četiri čoveka su dan za danom provodila u boksu veličine jednog tramvajskog vagona. Za neke je to bilo nepodnošljivo iskušenje. Japanac nije izdržao. Izašao je 60. dana. Rekao je: "Više ne mogu i neću da učestvujem“. I drugi su imali takve trenutke.
Kada padne noć, kroz prozor se vide sijalice koje oponašaju zvezde, čuje se samo zvuk sistema za održavanje života.
Sada je u celom svetu popularna praksa da u letovima u orbitu učestvuju ne samo stručnjaci iz kosmonautike, nego i matematičari, fizičari, inženjeri... Sada su promenjeni i uslovi za prijavljivanje u kosmičke programe.
Najčešći uslovi su: starost do 35 godina, visoka stručna sprema i iskustvo u struci najmanje tri godine. Svi koji prođu prvi krug pozivaju se na fizičko testiranje. Taj test od 300 ljudi izdrži, recimo njih osam.
Prva etapa priprema kosmonauta traje od 18 meseci do dve godine. Za to vreme kandidati se upoznaju sa bazom na kojoj se gradi pilotirajuća kosmonautika i kosmonautika uopšte.
Posle sledi polaganje ispita, a oni koji polože idu dalje. Sledeći faza je učenje u grupi. Ona, takođe, traje od godinu i po do dve i posvećena je detaljnom izučavanju kosmičkog broda i stanice. U ovom slučaju - Međunarodne kosmičke stanice.
Ali ni to ne znači da će neko postati astronaut. Ko će od kandidata, na kraju, poleteti u kosmos biće poznato tek u finalnoj etapi priprema.
(Srna)
