Najveća studija ikada sprovedena na internetu, objavljena u novom broju časopisa Neuron, pokazala je da standardni testovi inteligencije daju pogrešne rezultate, odnosno da ne mogu pouzdano predstavljati ukupne kognitivne sposobnosti ispitanika.
U istraživanj Western University koje je obuhvatilo više od 100.000 učesnika, tim je od dobrovoljaca tražio da ispune 12 kognitivnih testova pamćenja, razmišljanja, pažnje i sposobnosti planiranja kao i upitnik o poreklu i životnim navikama.
“Odziv je bio neverovatan”, rekao je vođa projekta Adrian M. Oven iz Western's Brain and Mind Instituta.
“Očekivali smo nekoliko stotina učesnika, no uključile su se hiljade i hiljade ljudi svih uzrasta, kultura i uverenja iz svih delova sveta “, rekao je on.
Rezultati su pokazali da se, kada su u pitanju kognitivne sposobnosti, varijacije u uspehu mogu objasniti uz pomoć najmanje triju različitih komponenti koje su prilično nezavisne jedna o drugoj: kratkotrajne memorije, razmišljanja i verbalnih veština.
Nijedna pojedinačna komponenta sama za sebe, uključujući i IQ, ne može biti pouzdan pokazatelj ukupnih kognitivnih sposobnosti. Štaviše, naučnici su uz pomoć magnetne rezonance pokazali da različite kognitivne sposobnosti proizlaze iz različitih delova mozga.
Velik broj učesnika omogućio je stručnjacima da prikupe i celo obilje novih informacija o tome kako faktori poput starosti, pola i sklonosti računarskim igrama utiču na funkcionisanje mozga.
“Redovne vežbe mozga ne povećavaju kognitivne sposobnosti, a starost loše utiče i na pamćenje i na sposobnost razmišljanja”, rekao je Oven.
Njegov saradnik Adam Hemšir istakao je da računarske igre značajno poboljšavaju razmišljanje i kratkotrajno pamćenje.
“Pušenje je loše za kratkotrajno pamćenje i verbalne faktore, a teskoba osobito za kratkotrajno pamćenje”, objasnio je.
izvor: novimagazin.rs
