Evropska komisija predložila je stroža pravila za testiranje bezbednosti automobila koja po prvi put predviđaju obavezni tehnički pregled motora i skutera. Statistika pokazuje da je porastao broj nesreća sa smrtnim ishodom u Nemačkoj i Švedskoj koje su inače poznate po visokim standardima bezbednosti u saobraćaju. Vlasnici dvotočkaša protestuju jer će nova direktiva nametnuti ogromne troškove onima koji voze motor stariji od dve godine. U Srbiji je broj poginulih u saobraćajnim nesrećama smanjen za petinu u poslednje dve godine od kad se primenjuje novi zakon. Najčešći uzrok nesreća na srpskim putevima je neprilagođena brzina, a zatim nepoštovanje prava prvenstva prolaza i nepropisno prestrojavanje.
Postojeći propisi EU o tehničkom pregledu datiraju iz 1977, i od tad su prošli samo kozmetičke izmene.
Potredsednik Komisije Sim Kalas (Siim Kallas) obrazložio je nove mere kao posledicu „zabrinjavajućeg povećanja“ nesreća na putevima nakon pada od blizu 50% u poslednjoj deceniji.
Kallas je takođe predložio dodatne zahteve za tehničke preglede od kojih Komisija očekuje da će spasiti više od 1.200 života i sprečiti 36.000 nesreća koje su povezane sa kvarom na vozilima.
Prema novom predlogu, testiranje skutera i motora biće obavezno budući da su ova dva prevozna sredstva među najrizičnijim, rekao je ovaj zvaničnik EU.
Background
U saobraćajnim nesrećama u Srbiji tokom prošle godine poginula je 721 osoba, što je za 60 osoba ili 9% više nego u 2010, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja.
U 2011. dogodile su se 42.354 saobraćajne nezgode u Srbiji, što je 11,3 % manje nego u 2010, a ukupno su povređene 19.254 osobe što je 0,5 % manje nego godinu ranije.
Nepropisna i neprilagođena brzina kretanja vozila bila je uzrok 14.491 saobraćajne nezgode odnosno oko 35% od ukupnog broja tih nezgoda. Drugi uzrok je nepoštovanja prvenstva prolaza i nepropisno prestrojavanje.
Prema podacima iz 2010, najveći rizik stradanja u saobraćaju je na teritoriji opština Ub, Ljig, Topola, Svilajnac, Brus, Mali Iđoš, Vrbas i Žabalj.
Ako predlog Komisije prođe u Parlamentu, devet članica koje ne zahtevaju obavezan tehnički pregled motora i skutera, moraće ubuduće to da rade. Prema novoj regulativi, stara vozila i ona koja imaju veliku kilometražu moraće da urade prvi pregled nakon četiri godine, a onda svake dve godine.
Statistika je naime pokazala da se kvarovi na vozilima dramatično povećavaju nakon pet godina. Automobili i laka komercijalna vozila do 3,5 tone koja su prešla više od 160.000 kilometara nakon četiri godine moraće jednom godišnje na obavezan pregled.
„Porez na siromaštvo“
Međutim, Evropska federacija motociklista saopštila je da je predlog nepravedan prema vlasnicima dve grupe vozila, i da je postojeća direktiva o bezbednosti automobila, kamiona, taksija i drugih vozila adekvatnija.
Asocijacija je saopštila da će novi predlog koštati vlasnike dvotočkaša 1,2 milijarde evra na ime dodatnih troškova.
“Ovo nije ništa drugo nego porez na siromaštvo za one koji ne mogu da priušte sebi novi motor na svake tri godine“, rekla je generalna sekretarka Asocijacije Aline Delaj (Aline Delhaye).
"Kad se govori o vremenu i novcu, troškovi za građane će biti astronomski, a zauzvrat neće dobiti ništa. To nije prihvatljivo“, ocenila je ona.
Povećan broj nesreća
Komesar Kalas koji se zadužen za saobraćaj, naveo je da je cilj direktive da se sa puteva sklone nebezbedna vozila. “Ako vozite auto koji ne bi trebalo da bude na putu, vi dovodite u opasnost i sebe i putnike u autu. Šta više, opasni ste i za druge automobile“, rekao je on dodajući da Komisija želi da se sa puteva sklone smrtonosna vozila.
U EU je 2011. zabeleženo 30.900 nesreća na putu uključujući i pešake. Prema dostupnim podacima za 2009, motociklisti su učestvovali u 16% nesreća, pešaci u 29%, a 47% otpada na automobile.
Broj poginulih na putevima u Švedskoj porastao je prošle godine 18%, a u Nemačkoj 10%, iako su to tradicionalno zemlje sa visokim standardima bezbednosti na putevima. Broj smrtnih ishoda u Velikoj Britaniji porastao je 6%, a u Finskoj i Poljskoj 7%.
Podaci su zabrinjavajući i za druge regione: u Estoniji se broj saobraćajnih udesa povećao za 29%, a u Luksemburgu 13%, ali to su zemlje koje imaju jako malo poginulih na putevima godišnje.
U prethodnih 10 godina, broj smrtnih ishoda na putevima Estonije i Luksemburga pao je preko 50%. U EU je napredak u smanjenju nesreća bio jako mali i spor, te je prošle godine zabeležen pad od samo 2%. Razlog za veliki broj pogibija na putevima nije poznat, ali se pretpostavlja da su vremenski uslovi moguć uzrok nezgoda.
izvor: euractiv.rs
