Đaci u Srbiji sve su deblji i tromiji, često izbegavaju časove fizičkog, ali i veliki broj škola nema odgovarajuće uslove za vežbanje i sport.
Istraživanje Republičkog zavoda za sport pokazuje da su, u odnosu na istraživanje od pre 16 godina, dečaci u proseku teži za 14, a devojčice za 11 odsto, dok je fizička sposobnost dečaka manja za šest, a devojčica za 12 odsto.
Glavni razlog ovako lošim pokazateljima leži u činjenici da učenici nerado i neredovno idu na časove fizičkog.
Krivica nije samo njihova, jer svaka treća škola u Srbiji nema salu za fizičko.
Prema podacima Ministarstva za omladinu i sport, od 1.533 anketirane škole, čak njih 559 uopšte nema veliku fiskulturnu salu. Tek četvrtina škola ima malu salu. Samo 12 ih ima bazen, od kojih je pet u Beogradu. A teretana je na raspolaganju đacima u 42 škole u Srbiji.
Svako peto dete u Srbiji ima problem sa kilogramima, a gojazno je čak i 15 odsto predškolaca. Najveći krivac je loša ishrana, ali tome doprinosi i manjak fizičke aktivnosti. Petina đaka ima loše telesno držanje ili nepravilan hod, od čega im strada kičma, a čak 25 odsto učenika ima ravne tabane ili neki drugi deformitet stopala.
Problem sa fiskulturnim salama je veliki i trudimo se da ga rešavamo onoliko koliko imamo mogućnosti, kaže, za "Novosti" Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.
Za poslednje tri godine tridesetak škola je dobilo fiskulturne sale. Završavamo sale u Negotinu, Zlotu, Kumodražu, Lapovu, Nišu... Spremamo se da objekte gradimo i u Novom Sadu i Novom Pazaru. Svakodnevno od škola dobijamo zahteve za popravke ili izgradnju sala za fizičko.
A i kada imaju dobro opremljene sale, đaci nerado u njih zalaze. "Pošteda" zbog toga što ih boli stomak, grlo, noga ili nešto četvrto - izgovori su kojima devojčice više nego dečaci opravdavaju izostanak sa fiskulture.
Za izbegavanje časova fizičkog najviše su krivi sami nastavnici, smatra Verica Đukić, predsednik Društva pedagoga fizičke kulture.
Kada dobro osmislite čas i naterate i one koji ne rade da u njemu učestvuju, tako što će da pomažu, donose lopte ili strunjače, polako i oni shvate da im je bolje da aktivno učestvuju.
Mnogim kolegama je lakše da rade sa petoro-šestoro zainteresovanih, a da ostale puste sa časa. Kada bi se nastavnici više trudili, i deca bi bila zdravija, imala bi bolje fizičke sposobnosti i bila zainteresovanija za sport.
Delom su, dodaje ona, krivi i roditelji, jer pišu opravdanja i mole da se dete i za najmanju sitnicu oslobodi od fizičkog.
Tako deca, kaže naša sagovornica, već od petog razreda traže izgovore da ne dolaze na fizičko, ili jednostavno beže ako je u pitanju prvi ili poslednji čas.
izvor: Novimagazin
